Polazak u školu ili vrtiće nije vreme kada bi roditelji na prvom mestu trebalo da se bave govornim poremećajima kod dece. Prema rečima logopeda Valentine Gmizić iz rumskog i iriškog Doma zdravlja, na govorno-jezički razvoj pažnja se obraća od prvog dana života bebe. Prvi plač je prvi glas i komunikacija počinje od dolaska na svet. Faze razvoja govora prejezička i jezička su iste kod sve dece i ne mogu se „preskakati“.
Uzroci poremećaja govora su mnogobrojni i zahvataju širok spektar, jednako kao što je i široko polje rada i znanja jednog logopeda. Prema zvaničnim podacima pojedinih referentnih ustanova od 60 do 80 odsto dece u našoj zemlji ima neki od govorno-jezičkih poremećaja. Do 50 odsto dece kasni sa govornim razvojem, kod 20 do 30 posto predškolske dece je primetan nepravilan izgovor, primetno je mucanje ali i promećaj ritma. Glavni uzrok sve većeg broja govorno- jezičke patologije kod dece su loše navike koje predugo traju, a sve što dugo traje teže se iskorenjuje.
-U trudnoći uzroci mogu biti različita oboljenja majke, dejstvo lekova, stres… To može biti prevremeni porođaj, moždano krvarenje, porođaj produženog trajanja, asfiksija itd. Kasnije uzroke delimo na biološke (npr.ako dete nema dovoljno formiran govorni aparat, ili ima oštećen sluh, ili je prisutna nedovoljna moždana zrelost itd.) ili psihičke: ukoliko nije razvijena moć zapažanja, mišljenja učenja, emocionalna nezrelost. Socijalni uzroci se odnose na govorni uzor koji je blizak detetu i koji stimuluše verbalnu komunikaciju.To su u ranom živitnom dobu deteta, najbliži članovi porodice, a kasnije vaspitači, drugari, učitelji… Široka je lepeza patologije verbalne komunikacije kojom se bavi logopedija, objašnjava Valentina Gmizić, logoped.
Za više reči – manje ekrana
Tu svakako dodajemo i razvoj modernih tehnologija kao jedan od faktora koji može uticati na razvoj govora kod dece. Mnogo ekrana može uticati na manje komunikacije.
-Ekrani telefona, tableta, televizora i sličnih tehnoloških dostignuća nude boju, zvuk, ritam, ali ne i ono najvažnije: međusobnu (dvosmernu) komunikaciju. Dete pasivno posmatra izabrane sadržaje, ćuti, gleda, sluša bez potrebe za funkcionalnom komunikacijom. Dete „hipnotisano“ gleda u ekran, ne uspostavlja kontakt očima, a ekran ne čeka, niti traži odgovor deteta, pa ono nema potrebu za verbalizacijom, objašnjava logoped.
Sa pet godina treba izgovarati sva slova
Inače, fonološki razvoj kod deteta trebalo bi da se završi sa pet godina, kada bi artikulacija trebalo da bude precizna, a da je izgovor svih glasova našeg jezika korektan i ispravan. Do šeste godine dete bi trebalo da razume i koristi razne vrste reči (sinonime, homonine, reči suprotnog značenja itd.) i da u komunikaciji koristi prostoproširene i složene rečenice koje su pravilno formirane i logički povezane, ali i da pravilno koristi sva vremena, jedninu, množinu, padeže.
-Većina problema može se uspešno otkloniti. Bitno je da se blagovremno započne logopedska terapija. To su dislalije (poremećaji izgovora glasova), razvojna disfazija (kašnjenje u govorno-jezičkom razvoju), rinolalije i rinofonije (unjkav, nazalizovan govor) – reč je o nepravilnoj rezonanci glasa. Ovde se često kombinuju operativno lečenje i logopedska terapija. Tu je i logopatija kod rascepa nepca, ali i kod pacijenta koji imaju hipertrofiju krajnika, kao i kod još nekih ortodontskih anomalija usne duplje, napominje Valentina Gmizić.
Mucanje je rešiv prblem
Svaki govorno-jezički problem treba logopedsku terapiju, a ishod zavisi od od toga da li je na vreme započeta, zavisi i od težine samog patološkog procesa koji je uslovio govorno jezički problem, ali i od preostalih kapaciteta i motivacije pacijenta. Među uspešno rešivim problemima je i samo mucanje.
I tata je kasno progovorio
Kada su deca u pitanju, Valetnina Gmizić napominje da je najvažnije da se roditelji logopedu jave na vreme.
-Mnogi roditelji se jave kada dete već dugo ima neki govorno-jezički problem, uz izgovor da je dete još malo, da ima vremena, da je i tata kasno progovorio itd. Ali porodičnim pričama nikako ne treba marginalizovati niti zanemarivati detetov govorno-jezički problem. Često roditelji predosete da nešto nije onako kako bi trebalo da bude i to ne treba zanemariti, jer roditeljska intuicija nije postavljena dijagnoza, ali je često pravi znak za uzbunu, kaže logoped Gmizić.
Signali da je vreme za logopeda
Neki od simptoma koje nikako ne bi trebalo zanemarati su kada dete ne uspostavlja kontakt pogledom, ili je vrlo kratkotrajan, kada se ne odaziva se na poziv po imenu, ne koristi pokazni gest, a upravo je on prethodnica rečima sa značenjem i uslovljen je finom motoričkom spretošću šake i dobrom vizuo-motornom koordinacijom. Jedan od simtoma je i kada dete ne oponaša zvuke iz prirode, ne obraća pažnju niti imitira izraze lica, kada kasni pojava prve reči, kada ima oskudan fond reči u odnosu na svoj uzrast, sa dve i više godina ne spaja reči u rečenicu. Takođe znak za uzbunu je i kada je dete često frustrirano, ljuto, nervozno, čak i agresivno i destruktivno, jer ne može da verbalizije neku potrebu, želju, ali i govor nerazumljiv čak i za najbliže članove porodice.
Loše navike koje predugo traju
-A loše navike su preterana izloženost dece ekranima (digitalna tehnologija), oskudna verbalna komunikacija u porodici gde roditelji malo vremena provode sa svojom decom. Dugo korišćenje cucle, koja pasivizira korišćenje jezika, i pasirane hrane usporava razvoj govornih organa. Govor se između ostalog podstiče gutanjem, žvakanjem, sisanjem. Najčešća govorna patoligija nastala kao posledica korišćenja cucle i flašice sa cuclom je nepravilan izgovor velike grupe glasova S,Z C Ć,Đ,Š,Ž,Č,Dž i nazalan govor – govor „kroz nos“, zaključuje Valentina Gmizić, logoped, koja za svoju profesiju kaže da je mnogo više od onoga što se na prvi pogled čini. To je interdisciplinarna nauka koja je bazirana na znanjima iz oblasti medicine, psiholigije, pedagogije, lingvistike, fonetike, fonologije…
S. Belotić
