U savremenoj proizvodnji svinjskog mesa pored kontinuiteta i kvantiteta potrebno je ostvariti i kvalitet, koji se postiže odabirom kvalitetnih nerasta i nazimica, i strogom selekcijom na kvalitet polutke. Tim povodom, Poljoprivredna stručna služba Sremska Mitrovica i Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu organizovali su predavanje za stočare u okviru Projekta “Odabir priplodnih grla u cilju genetskog poboljšanja mesnatosti svinja na svinjogojskim farmama”, koje je održano u petak 10. oktobra.
-Za sektor stočarstva i merenja mesnatosti kod svinja, nabavili smo odgovarajući ultrazvučni aparat sa kojim smo nekoliko meseci merili debljinu leđne slanine i procenat mesnatosti svinja. Nakon pregleda se vrši odabir priplodnih grla. Ovom prilikom ugostili smo preko 30 stočara iz grada i tri sremske opštine koje pokrivamo. Svaka registrovana farma dolazi u osnovne matične evidencije, odakle se nama šalje informacija, posle čega odlazimo na teren sa apratom i radimo analizu. Država daje subvencije na osnovu naše kontrole, a bez toga ne može da se dobije pomoć – rekao je Stevan Savčić, direktor Poljoprivredne stručne službe Sremska Mitrovica.
Ovo predavanje predstavlja završetak ciklusa, prezentujući sistem rada kako treba da funkcioniše odabir priplodnih grla za dalju proizvodnju svinja. Svinje koje su najmesnatije, sa najvećim procentom mesa idu dalje u reprodukciju, od njih se uzimaju prasad, kvalitetna priplodna grla, a bilo bi dobro da svaki proizvođač radi na tom principu, dodao je Milan Milić, rukovodilac Stručne i savetodavne službe PSS.
Kako je još istaknuto proizvođačima prilikom predavanja, selekcija se obavlja na osnovu eksterijera (spoljašnjeg izgleda), porekla, potomstva (progeni test) i performans testa (ispitivanje svinja u porastu). Performans testom ispituju se muški i ženski priplodni podmladak u porastu i predstavlja jedan od najrasprostranjenijih metoda ispitivanja. Na kraju performans testa udeo masti u telu se određuje ultrazvukom koji sa velikom tačnošću može da utvrdi debljinu leđne slanine koja je indikator ukupne količine masnog tkiva u trupu životinje. Mere leđne slanine (posebno na sredini leđa, na krstima i bočne slanine) su u značajnoj korelaciji i sa količinom mesa u trupu životinje.
-Aktivno radimo na edukaciji proizvođača, kako bi videli koja je dobrobit gajenja kvalitetnih priplodnih grla. Ideja je bila da se malim i srednjim gazdinstvima pokaže da mogu podići mesnatost svojih farmi, samim tim da omoguće veći benefit i povećanje populacije. Proizvođači su već upoznati o značaju kvalitetnih priplodnih grla, ali ovaj put se govorilo direktno o testiranju i mesnatosti. Jedan od benefita svakako jeste i povećanje cena tovljenika – kaže Lale Andonović, stručni saradnik Poljoprivredne stručne službe za stočarstvo.
Proizvođači su mogli da vide i čuju da je performans test obavezan za sve farme koje se bave prodajom priplodnog materijala. Da bi se shvatio značaj određivanja debljine leđne slanine kod priplodnih životinja (nerastova i nazimica), spomenut je još jedan termin koji se upotrebljava u oplemenjivanju životinja, a to je heritabilnost. Ona se koristi da bi se opisala moć ili snaga nasledne osnove jednog svojstva, tj. da li će se to svojsvto preneti na sledeću generaciju ili ne.
-Cilj projekta jeste da se konstruiše selekcijski indeks kojim bi se procenjivala priplodna vrednost svinja. Danas u Srbiji, u domaćoj populaciji, ako izuzmemo životinje iz različitih multinacionalnih kompanija, gde je rad zaštićen intelektualnom svojinom, selekcijski rad je na jako niskom nivou. U zemljama sa prosečnim svinjarstvom je standard da se procena priplodne vrednosti vrši blap animal metodom. Mi još uvek nemamo uslove da to primenimo, a upravo ovaj selekcijski indeks bi trebao da predstavlja jedan korak kako bi dostigli mogućnost za primenu tog modela. Indeks koji se koristi je zastareo, konstruisan pre više od 30 godina, na osnovu podataka iz populacije koja neme genetske veze sa današnjom, što je jedan od ozbiljnih problema. Mi kao struka treba da objasnimo odgajivačima da selekcijski indeks nije konstanta, već matematička formula koja se menja kroz vreme. Svaki određeni period potrebno ga je osvežiti i izračunati nove regresione koeficijente i samo tako moguće je unaprediti populaciji. Naravno, treba je oplemenjivati i sa životinjama iz uvoza, ali i napraviti stabilnu domaću bazu koja će biti konkurentna i inostranim populacijama svinja – objasnio je jedan od predavača, dr Mladen Popovac, sa Poljoprivrednog fakulteta iz Zemuna, koji se u svom naučno-istraživačkom radu pre svega bavi selekcijom i genetikom domaćih životinja, na prvom mestu svinja.
Glavni ciljevi za izvođenje ove mere na individualnim gazdinstvima su da se poboljšanjem kvaliteta priplodnih poboljša i kvalitet tovnih svinja, ostvarenje bržeg i lakšeg plasmana tovnih svinja, smanjenje utroška hrane za kilogram prirasta, postizanje veće cene tovljenika na tržištu usled povećanja procenta mesa u polutkama, povećanje ekonomske opravdanosti proizvodnje svinja na poljoprivrednim gazdinstvima i povećanjem ekonomskog efekta držanja svinja poboljšati standard poljoprivrednost stanovništa.
Među brojnim proizvođačima iz Srema na predavanju, reč struke došao je da čuje i Laza Smiljanić iz Ležimira, koji se od 1987. godine bavi stočarstvom.
-U početku sam nabavljao priplod subotičke oplmenjene šarene svinje, da bi od 1995. na nagovor stručnjaka prešao na jorkšire, koje držim i dan danas. Pokazale su se dobro, genetika je kvalitetna, nazimice su na liniji klanja imale i do 60,1 odsto mesnatosti. Ipak, osim selekcije i kvaliteta grla, potrebano je pozabaviti se i plasmanom. Trenutno nije dobra situacija u stočarstvu, da bi sačuvao zapat morao sam da uzimam kredite, jer cene su bile loše. Sada je par meseci cena tovljenika bila 250-270 dinara, ali čujem da su je opet spustili na oko 200, što se stočarima ne isplati. Zato se nadam da će kvalitet na kraju ipak biti prepoznat, zbog čega se godinama i edukujem u ovoj oblasti – zaključio je Smiljanić.
Projekat „Grad u službi poljoprivrede“ sufinansiran je iz budžeta Grada Sremska Mitrovica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
