Proteklog vikenda, ekipa Sremskih novina zatekla se na Rohalj bazama. Obilazeći Frušku goru u potrazi za novom pričom, na prilasku samom spomen obeležju, začuo se razgovor i šuškanje. I, tek što pređosmo stazu koja vodi do ovog monumenta, ugledasmo dobro poznata lica.
Naravno, reč je o Radi Bati Кorici, predsedniku mitrovačkog SUBNOR-a, koji je zajedno sa ekipom Brigade “Udarnik” iz Sremske Mitrovice prionuo na posao čišćenja spomenika narodnooslobodilačkoj borbi.
Кako kažu, ovakve radne akcije organizuju redovno, kad god imaju slobodnog vremena, a, kad već niko od nadležnih to ne čini, savest im nalaže da, sve dok mogu, održavaju ono što su još kao mladi, sopstvenim rukama izgradili.
-Rohalj baze, Mošin grob, Lepinjicin grob, Ciganske livade, kao i druga spomen obeležja, svedoče o herojskoj istoriji naroda ovih prostora. Zato smatram da smo dužni da, u čast onih koji su stradali za našu slobodu, bar onoliko koliko smo u mogućnosti održavamo spomenike koji podsećaju na njihove podvige – kaže Bata i dodaje:
-Ipak, ostanemo razočarani kada vidimo da se u očuvanje ovog materijalnog, ali i nematerijalnog kulturnog nasleđa gotovo uopšte ne ulaže. Spomenici našim, sremskim borcima, u dobroj meri su devastirani, a najuočljivije su krađe makadamske kocke oko samih spomen obeležja. Treba imati u vidu da ove monumente svake godine, kada obeležavamo značajne datume, poseti i po nekoliko stotina ljudi iz čitave nekadašnje Jugoslavije, pa s toga smatram da je važno kakav utisak ostavljamo pred gostima. Zato, kad već niko drugi neće, o spomenicima se brinemo sami, jer naši preci su zaslužili makar toliko – zaključuje Кorica.
I istina, da nije ovakvih akcija i ljudi koji ih iz sopstvenog džepa finansiraju (koliko ko može), pitanje je šta bi do sada od spomenika kojima se dičimo pred gostima ostalo. Na grobovima, imena poginulih jedva da se vide, a neki spomenici počeli su da tonu. Кrađe materijala gotovo su redovne, a najkritičnije stanje, koliko smo uspeli da uočimo, jeste na spomen obeležju “Jabuka”, nadomak Bešenova, gde grobove heroja i žrtava dobrano nagriza zub vremena, dok je makadamska kocka sa staze koja vodi ka izvoru u potpunosti pokradena. Takođe, sam izvor jedva da ima vode, i očigledno ga niko ne održava, s obzirom na činjenicu da je potok koji bi trebalo da ide od izvora zatrpan isečenim granama, lišćem, zemljom, ali i smećem.
