Dragana Marelj je savetnica za turizam u Gradskoj upravi za urbanu mobilnost i e-poslove u Sremskoj Mitrovici, zadužena za poslove koje je delegiralo Ministarstvo turizma. Pored službenog angažmana, ona je i autorka tri priručnika namenjena fizičkim licima koja žele da se bave turizmom. Njen rad je rezultat višegodišnje saradnje s građanima koji se upuštaju u ugostiteljski sektor – često nespremni i bez osnovnih informacija.
–Ideja za pisanje priručnika nastala je iz prakse. Ljudi su mi često dolazili na konsultacije, najčešće jer osim želje i ideje, nisu imali dovoljno informacija i o tome kako da počnu i šta se od njih očekuje. Tokom procesa, od prve posete objektu, preko kategorizacije, do izdavanja rešenja, primetila sam da se informacije brzo zaborave. Zato sam želela da sve stavim na jedno mesto, kako bi im uvek bilo pri ruci, kaže Marelj.
Tri priručnika Dragane Marelj bave se konkretnim temama – od zakonskih procedura do komunikacije sa gostima. Prvi je posvećen seoskim domaćinstvima, drugi apartmanima, a treći odnosu sa gostima.
–Priručnici su namenjeni fizičkim licima koja žele da se bave turizmom: bilo da je u pitanju stan, kuća ili seosko domaćinstvo. Tu se nalaze sve važne informacije, od potrebne dokumentacije, preko načina vođenja objekta, do mogućnosti zarade i potencijalnih kazni. Ljudi često ne znaju da je u poslednjih deset godina naglo porastao broj apartmana koji se izdaju na dan, jer se pokazalo da je to isplativije nego mesečno izdavanje stana, objašnjava ona.
Treći priručnik nosi naziv „Briga o gostu“ i fokusira se na kvalitet usluge i važnost prvog utiska.
–Klasični kafedžija mi je bio uzor: kako dočekuje gosta, kako komunicira, kako se ophodi. Prvi utisak je ključan. Htela sam da naše ugostitelje podstaknem da unaprede svoju uslugu, prošire asortiman i prepoznaju sebe kao ambasadore grada i zemlje – kaže Marelj.
Ona ističe da se kroz turizam menja i percepcija Srbije kod stranaca, ali i svest domaćih ljudi o sopstvenom bogatstvu.
–Učestvovala sam u izradi strategije razvoja turizma Srbije. Dugo smo važili za destinaciju za „jeftin provod“, ali želimo da nas svet prepozna kao grad kulture, tradicionalne kuhinje, autentičnih običaja. Ljudi iz inostranstva često imaju iskrivljenu sliku o nama. Srbi su često predstavljeni u svetu kroz ljude koji odlaze u inostranstvo isključivo radi zarade — uglavnom pripadnike nižeg društvenog sloja, koji često obavljaju najteže i najprljavije poslove, a pritom nisu pravi reprezent građana Srbije. Turizam to može da promeni, ali moramo da budemo svesni svog potencijala – kaže Marelj.
Pandemija virusa korone je, prema njenim rečima, dodatno osvestila građane o lepotama Srbije.
–Ljudi su počeli da putuju po zemlji, otkrivali su mesta koja do tada nisu posećivali. Seoski turizam je postao idealan, jeftiniji je, nudi domaću hranu, deca imaju aktivnosti… To je model koji može da oživi sela. Turizam jeste u ekspanziji, ali pravi efekti se vide tek kroz vreme. Nije poenta samo u zaradi, već u promeni svesti, ističe ona.
U planu je i četvrti priručnik koji će se baviti digitalnim prisustvom seoskih domaćinstava.
–Danas je važno da se i najmanji domaćini prilagode savremenim tehnologijama. Većina ih je već na tom putu, ali svako prema svojim mogućnostima. Kroz sledeći priručnik želim da im pokažem kako da svoju uslugu predstave na najbolji način,jer izuzetno je bitno za njih da budu vidljivi – smatra Marelj.
Dodaje i da se odnos ugostitelja prema obuci i procedurama menja na bolje.
–Na početku postoji otpor prema papirologiji, ali kako su sada svi procesi dostupni elektronski, to više nije problem. Vidim veliki napredak, ugostitelji žele da uče, sve više sarađuju međusobno, prate trendove i prepoznaju važnost kvaliteta usluge. Priručnici, edukacije, viber grupe koje smo pokrenuli, sve to doprinosi rastu zajednice, ističe ona.
Prema rečima naše sagovornice, Srbija, ali i sam Srem imaju ogromne mogućnosti da postanu prepoznatljiva destinacija i u seoskom i u gradskom turizmu.
–Vojvodina ima ogroman potencijal, ali je tek na početku. Zapadna Srbija, posebno Tara i Zlatibor, već su razvijene. Istočna Srbija se sve više otvara. U svetu je trend kratkih putovanja, izleta i boravaka u prirodi, a primetno je da je i kod nas taj vid putovanja u ekspanziji. Najbitnije je da smo svesni bogatstva koje nas okružuje. Primera radi, svakodnevno prolazimo pored arheoloških lokaliteta, iskopina koje više ni ne primećujemo, a drugde bi bili atrakcija. Moramo učiti da vrednujemo ono što imamo – zaključuje Marelj.
D.T.
Foto: privatna arhiva
