Kada je početkom 90-ih godina završavala Višu pomorsku školu u svom rodnom Splitu, Gordana Garić iz Inđije nije ni slutila da će joj sremski drumovi zameniti more, a još manje da će ona biti učitelj vožnje po vojvođanskoj ravnici, koju je, kaže, zavolela vremenom.
-Po dolasku u Srbiju, očigledno je bilo da moje zanimanje nema perspektivu i videla sam da moram nešto menjati, počinje priču instruktorka vožnje, naglasivši da je prvo radila u nekoliko privatnih auto škola, a potom u Tehničkoj školi „Mihajlo Pupin“.
Gordana poseduje vozačke dozvole svih kategorija, od „A“ do „D“, a licencu za instruktora „B“ i „C“ kategorije.
-Trenutno sam najstariji instruktor u gradu i po stažu i po godinama starosti. Posebno mi je drago što su neki od sadašnjih instruktora bili moji kandidati na obuci, a sada smo kolege. Volim smoj poziv i ponovo bih izabrala isto, zadovoljno ističe naša sagovornica.
Samo pre par decenija instruktori vožnje bili su, takoreći, samo muškarci, međutim, vremena su se promenila promenom načina i tempa života.
-Sve je više žena u saobraćaju, ja sam verovala u sebe i svoje vozačke sposobnosti i zbog ljubavi prema vožnji izabrala sam to zanimanje, kaže instruktorka Garić, istakavši da su žene strpljivije, upornije i doslednije za volanom.
Izuzetno odgovoran posao instruktora vožnje, za koji je neophodna maksimalna koncentracija, Gordana prenosi na svoje učenike i kandidate veoma precizno i temeljno. Prisećajući se početaka, ona kaže da je u auto školama čak poželjno da radi i neka žena instruktor vožnje.
-Uvek ima ljubomornih muževa koji ne pristaju da im se žena obučava kod muškarca instruktora, otkriva nam u šali Gordana Garić.
Kao društvo pokazujemo znatan napredak u razvoju svesti o nepostojanju podela na muške i ženske poslove, kaže iskustvo naše instruktorke vožnje.
-Nikada nisam doživela neprijatnost, na početku je bilo kandidata i koji su stariji od mene, i naš odnos je uvek bio maksimalno korektan i profesionalan, priseća se Gordana.
U poslu je bilo i lepih i teških momenata, Gordana pamti samo pozitivne i zabavne trenutke.
-Jednom je kandidatkinja uporno blicala nekome iako smo bili prvi na zelenom svetlu, kad sam je pitala kome blica kad nema nikog ispred nas, kaže: „Iza su moji drugari“, nasmejala nas je ova vedra i pozitivna žena.
Put do vozačke dozvole nije za svakoga isti, priča sagovornica, neki kandidati po prvi put sednu za volan na obuci, dok drugi dođu sa predznanjem koje je najčešće veoma površno.
-Kandidati tek tokom obuke uvide koliko ima praznina u znanju, da bi se bezbedno učestvovalo u saobraćaju potreban je ozbiljan i temeljan rad, objašnjava.
Neiskusni vozači imaju dosta zabluda o vožnji, a ona je ustvari, stalna pažnja i učenje.
-Svaki vozač mora da vodi računa o bezbednosti vožnje, da bude samostalan u donošenju odluka i svestan saobraćajnih propisa, izričita je instruktorka.
Ona kaže da je za obuku kandidata bolja gradska od vožnje na otvorenom putu.
-Prisutan je veći broj učesnika u saobraćaju, često je zaustavljanje zbog raskrsnica i semafora, od vozača se zahteva da konstantno prati saobraćaj i pravila u njemu, da proverava retrovizore i bočna ogledala, kao i da pravovremeno obaveštava druge učesnike u saobraćaju o svojim namerama uključivanjem pokazivača pravca kretanja, konkretno nam je objasnila Garić.
Najveći problem kandidatima je bočno parkiranje, malo je kompleksnije, ali nije tako teško, objašnjava žena instruktor vožnje.
-Potrebno je da paralelno dođemo u ravan sa automobilom ispred nas, tako da retrovizori budu u istoj ravni, zatim volanom pun desni, sve dok u svom retrovizoru ne ugledamo far automobila iza nas, a volan ispravljamo sve dok se kvaka od vrata ne poklopi sa ivičnjakom, brilijantno je objasnila Gordana, iako je autorka ove reportaže uverena da to u praksi nikad ne bi uspela da izvede.
Omiljeni automobili za gradsku vožnju Gordani su manji automobili, očuvani i redovno servisirani, a kao najlepši deo svog posla ističe da instruktor uvek mora biti uzor u vožnji.
-Najlepši je osećaj kada u saobraćaju sretnem moje nekadašnje kandidate, uvek me pozdrave i pričaju dokle su daleko vozili, uz tu omladinu se zadržava mladalački duh i pozitivna energija, sigurna je Gordana Garić.
Od saobraćajnih situacija, ona najviše voli kružne tokove, koji, kako kaže, kada se pravilno savladaju, postaju najzabavnije raskrsnice, a obavezna preporuka je muzika u automobilu.
-Nikako preglasna muzika, vozač mora da čuje zvuk motora i druge automobile, oprezna je instruktorka.
Kada bi postojao film o njenom životu, Gordana kaže zvao bi se „Galebovi“.
-Galeb je ptica koja je letela nebom dok sam ja odrastala i kroz nju vidim sve moje učenike koji su odrasli u prave i bezbedne vozače, i kako se nebo ponosi galebovima, tako se i ja ponosim njima, ponosno ističe instruktorka vožnje Gordana Garić.
Kada je ova žena u pitanju ne možemo da ne pomenemo da je ona vlasnik jednog od najlepših dvorišta u Inđiji, dvorišta pored kojeg prolaznici zastajkuju i izražavaju divljenje. Slike te botaničke bašte dugujemo čitaocima u nekoj narednoj reportaži, a sada samo pitanje za sagovornicu da li je briga o cveću beg od svakodnevnog stresa na poslu.
-Ne, ne osećam posao kao stres, jer radim ono što volim, a cveće je moj hobi još iz rane mladosti. Moje dvorište je moja oaza mira koja uzvraća ljubav uloženu u nju, kaže za kraj instruktorka vožnje iz Inđije.
Kada spusti ruku sa volana, Gordana zna da svaka vožnja traži hrabrost da se krene i strpljenje da se stigne, baš kao i njeni galebovi koji motaju pun desni na putu kroz slobodan život.
Mirjana Stupar
