Sa dolaskom proleća, počela je i sezona radova u baštama, koje za mnoge domaćinstva predstavljaju važan izvor sveže hrane, ali i deo svakodnevne rutine. Priprema zemljišta, izbor kultura i nabavka semena su u fokusu, a iskusni baštovani prave planove zasnovane na ranijim sezonama i uslovima koji ih očekuju. Pitanje kvaliteta domaće proizvodnje, zaštite biljaka i uticaja vremenskih prilika, posebno suše, ponovo dolazi na red, dok uspeh u bašti u velikoj meri zavisi od prilagođavanja okolnostima na terenu i iskustva stečenog iz godine u godinu.
-Kao i svake godine uglavnom sejemo iste kulture, nema tu puno promena. Kod nas u bašti uzgajamo crni i beli luk, šargarepu, prešun, paštrnjak, krompir i paradajz pod flašama pikiran. Što se paradajza tiče, ovaj metod koristimo tako što posadimo seme da naraste, pa kasnije rasadimo na više mesta. U bašti su još i jesenji zasadi, beli i crveni luk, kao i zelena salata. Preostalo je još papriku da zasadimo, koju tek treba da nabavimo – kaže Đurđica iz Laćarka.
Sagovornica ističe da semena za baštenske kulture nabavlja u poljoprivrednim apotekama u Laćarku, a kvalitet domaćih proizvoda ne može da se meri sa kupljenim u marketima.
-Zasađene kulture ponekad je i neophodno prskati, kako ne bi stradale od štetočina. Prskam luk protiv crvi, krompir protiv zlatice kada se pojave i plamenjače – objašnjava ona i pokazuje jesenji luk koji se stradao pod naletom crva.
Prošla godine, iako sušna, nije bila katastrofalna po baštu. U Đurđicinom domaćinstvu, kako kaže, bilo je dosta dobro, paradajz je imao plodnu godinu, luk takođe, kao i jesenja salata, dok je paprika pretrpela posledice.
-Bašta se redovno zaliva, jednom dnevno, ako ne pada kiša. Uvek je to jutarnji termin dok je još hladna zemlja, ne zahteva puno vremena, a dovoljno je crevo ili kanta – zaključuje Đurđica.
Iskustvo sagovornice pokazuje da se i u uslovima sve izraženijih klimatskih izazova, poput suše, stabilan prinos može postići uz dobru organizaciju i prilagođavanje. Izbor proverenih kultura, blagovremena zaštita od štetočina i redovno zalivanje ostaju ključni faktori uspešne proizvodnje. Iako zahteva svakodnevni angažman, bašta za mnoge domaćine zadržava značaj ne samo kao izvor kvalitetne hrane, već i kao sigurnost u vremenima kada su vremenske prilike i uslovi proizvodnje sve nepredvidiviji.
Kvalitetnije i ukusnije
Seoska domaćinstva s pravom su ponosna na kvalitet hrane na svojoj trpezi. U Sremu, pored zemlje koju obrađuju, svi imaju tzv. ekonomska dvorištva u kojima se držala stoka i živina a iza tog, drugog, dvorišta i baštu. Ova dvorišta gde je nekada bilo krava i svinja, u najvećem broju slučajeva sada su rezervisana samo za živinu i po koju svinju. Bašte su, međutim, ostale u punom kapacitetu, dok ima ko da ih obrađuje. Uglavnom su to penzionerke.
-Navikli smo da jedemo ono što smo mi posejali i gajili. Da ne pričamo koliko je to kvalitetnije i ukusnije od hrane po marketima ili na pijacama, ako dolazi iz istih izvora – tipičan je odgovor.
Na severnom obodu Stare Pazove, na kraju naselja, veliku baštu obrađuje Zuska Turan.
-Kao i svake godine, početkom marta, posadila sam krompir, dve vrste u dva reda, luk beli i crni sam već krajem februara, tada sam posejala grašak, isto dve vrste, grašak već cveta. Posejala sam rotkvice, cveklu, boraniju, sve malo sporije napreduje zbog hladnoće, dugo je bilo hladno. Nije dobro ni što vetar duva već danima i isušuje zemlju. Suvo je. Kiša se čeka – kaže Zuska, dok malom motikom okopava svoju urednu baštu u kojoj nema korova, vidi se tek po koja travčica.
Baštu prskaju minimalno.
-Cveklu i rotkvice smo malo poprskali protiv vaši i bubica, luk malo protiv crva. Pa sad šta bude. Zavisi i od vrste semena – objašnjava naša sagovornica. Godinama seme kupuje u istoj poljoprivrednoj apoteci, gde je provereno kvalitetno.
-Jeste duplo skuplje nego kod drugih ali bolje je, vidi se.
Međutim, ni kvalitetno seme nije pomoglo prošle godine.
-Velika je suša bila. Krompir nam nije bio kao preklane, onda je bio lep a lane baš nije bio, luka je bilo mnogo manje i belog i crnog, sve je rodilo manje. Ove godine je bolje, niklo je sve dobro. Dok rasadim kroz nekoliko dana papriku, paradajz i krastavac, onda ćemo malo zaliti. Da je toplije već bih posadila. Još je hladno pa ću početkom maja, dok se ugreje zemlja. Posadiću i malo celera i dodaću tikvica, jedne su već nikle ali posejaću još. Kada krompir još malo poraste, onda ćemo oprskati protiv zlatica – planira ova vredna Staropazovčanka i dodaje – i to će brzo stići.
U Vinkinoj bašti
Na području Fruške gore, priča se da su najbolje bašte u Prnjavoru. I to Divoškom. Zbog specifičnog geografskog položaja, ovo podneblje se bolje nosi sa sve češćom sušom, a baštu obrađuje gotovo svako domaćinstvo.
Tako, u domaćinstvu Rakovića, u bašti zatičemo domaćina Raju, koji obilazi plodove rada njegove supruge Vinke. Mladi luk, crni i beli, zelena salata, spanać, grašak, krompir i druge prolećne đakonije posađeni su u savršene redove, a ova porodica, kako kaže, hrani se prilično zdravo.
-Sve što možemo uzgajamo u svojoj bašti. Za sve biljke koje gajimo zadužena je supruga, to je njen reon, a ja sam tu da pomažem, pre svega oko pripreme i zaštite – kaže Raja, čiji deo posla se odnosi na freziranje, pripremu repromaterijala i zaštitu, dok je Vinka zadužena za sadnju, održavanje, ali i neizmernu ljubav prema svojim biljkama.
Rakovići izbegavaju hemijske tretmane u svojoj bašti – prskaju tek onoliko koliko je neophodno. A, jedini problem koji muči sve baštovane u ruralnim oblastima jeste prevelika primena hemije na okolnim parcelama.
-Okolo su njive i voćnjaci koji se stalno prskaju hemijskim preparatima, a to predstavlja problem za ljude koji ne žele da prskaju svoje bašte, jer sve štetočine onda dolaze kod njih – napominje Raković.
Ipak, i skoro bez hemije, ova porodica ima lepu berbu, te povrća u ručku nikad ne manjka.
Plodovi zdravog života
U mirnom delu Inđije, iza porodične kuće okružene voćkama, prostire se bašta Bosiljke Mladenovski. Uredni redovi zelene salate, paradajza i paprike svedoče o posvećenosti i dugogodišnjem iskustvu.
-Ljubav prema zemlji stekla sam još u detinjstvu, posmatrajući svoje roditelje kako neguju baštu, priča Bosiljka. Tada se, kaže, nije postavljalo pitanje da li će se saditi, to je bilo nešto što se podrazumeva. Danas, baštu obrađuje iz ljubavi, ali i iz želje da zna šta se nalazi na njenoj trpezi.
Kada je reč o izboru semena, ističe da je to najvažniji korak.
-Najviše verujem domaćim, proverenim sortama, a često ostavljam i sopstveno seme za narednu sezonu. Ne daje svaka sorta iste rezultate u različitim uslovima, nastavlja priču naša sagovornica.
Ona posebno naglašava značaj kvaliteta zemljišta.
-Dobra zemlja predstavlja osnovu uspešne proizvodnje. Redovno se koristi prirodno đubrivo i vodi računa o plodoredu, kako bi zemlja ostala zdrava i plodna. Zalivanje je važno, ali ne treba preterivati, jer biljke treba da razviju snažan koren, objašnjava iskusno gospođa Mladenovski.
Bosiljka se trudi da izbegava upotrebu hemijskih sredstava. Umesto toga, koristi prirodne preparate koje sama priprema. Kada govori o isplativosti bašte, ističe da se ona ne može meriti isključivo novcem.
-Iako ulaganja i rad mogu biti značajni, kvalitet i svežina namirnica su neprocenjivi, ističe ova vremešna žena.
Za nju je poseban osećaj kada na sto iznese ono što je sama uzgojila.
Početnicima savetuje da krenu postepeno, sa manjim brojem kultura, kako bi stekli iskustvo. Dok obilazi svoje leje i pažljivo pregleda mlade biljke, ističe da je važno biti strpljiv i ne odustajati, jer se znanje u baštovanstvu stiče vremenom i praksom.
Gde raste ljubav
Ko zna da bašta nije samo puko gajenje povrća, oplemenjuje svoj život radeći na zemlji. Naučno je dokazano da baštovanstvo ima brojne benefite za čoveka. I dok nauka i dalje „kaska“ da dokaže ljubav i zajedništvo, porodice koje su zajedno na zemlji to znaju iskustveno.
Tako je već tri godine u bašti Tanje i Milana Maslića u Rumi. U svojoj bašti pažljivo uzgajaju krompir, luk, paradajz, papriku, zelenu salatu, blitvu, spanać, tikvice, brokoli i karfiol, kao i razno začinsko bilje koje oplemenjuje njihove obroke. Sve što izraste dolazi iz čistog rada i iskrene želje da svojoj porodici pruže ono najbolje. Tanja i Milan kažu da u njihovoj bašti ne rastu samo biljke, već i ljubav, strpljenje i posvećenost porodici.
-Svaki red, svaka sadnica i svaki plod nose deo nas, naš trud i vreme koje smo utkali u zemlju. Od samog početka odlučili smo da sve radimo na prirodan način, bez hemikalija. Za nas to nije samo izbor, već odgovornost, jer sve što uzgojimo dolazi na sto naše dece. Njihovo zdravlje i osmeh su nam najveći podsticaj da budemo istrajni i verni prirodi. Bašta je postala naše utočište. Tu učimo da usporimo, da budemo zahvalni i da zajedno radimo. Tu naša deca vide kako iz malog semena nastaje život i uče koliko su trud i ljubav važni. I možda upravo zato, na kraju svakog dana, dok gledamo plodove našeg rada, znamo da nismo gajili samo hranu, gajili smo uspomene, sigurnost i ljubav koja će rasti zajedno sa našom decom, kažu Tanja i Milan Maslić iz Rume.
ESN
