Stručnjaci za tuđu budućnost?
Njihov uspeh, neretko se u gradu iz kojeg su otišli, predstavlja i kao uspeh sredine u kojoj nisu mogli da se pronađu. Činjenica da o razlozima svog odlaska mladi stručnjaci najčešće ćute, zadovoljni činjenicom da su konačno pronašli svoje mesto pod suncem, možda najbolje govori o tome čiji uspeh zaista jeste
Tehnički univerzitet u Beču
Sremska Mitrovica je tokom proteklih godina, beleži statistika, zahvaljujući otvaranju nekoliko pogona, uspela da smanji stopu nezaposlenosti i da se (što se na veliku žalost još uvek ne odnosi na visinu zarada), primakne toliko željenim poznim osamdesetim godinama prošlog veka. Najveći deo uposlene radne snage čini populacija sa srednjoškolskim obrazovanjem, a ređe fakultetski obrazovani koji su pored rada na rukovodećim pozicijama često uposleni i na onim znatno nižim – naravno, uz srednjoškolsku naknadu. Među njima, shodno potrebama ulagača, najveći deo čine pravnici, ekonomisti, a ređe – mašinski inženjeri i inženjeri mašinstva, inženjeri elektrotehnike i računarstva, fizičari, hemičari, biohemičari i drugi njima slični.
I mada se, paralelno sa nadom da će u grad na Savi stići novi ulagači sve više priča o dualnom obrazovanju, postavlja se pitanje šta Sremska Mitrovica može da ponudi onima koji su, sledeći svoje srce, interesovanje i umeće, stekli gore pomenuta i slična zvanja sa kojima u gradu u kojem su rođeni ne mogu da pronađu posao.
Koncept dualnog obrazovanja, upozoravaju, usmeren je ka dodatnoj edukaciji srednjoškolaca, zanatlija te manualnih radnika, ali ne i akademaca kojima se prilika da pokažu koliko znaju i umeju (i za to budu adekvatno plaćeni) neretko nudi tek pošto napuste svoj grad. Otuda ni ne treba da čudi podatak da Mitrovčani, inženjeri, IT stručnjaci, fizičari i hemičari rasejani na sve strane sveta, rade za ugledne kompanije u svojoj zemlji, Nemačkoj, Rusiji, Francuskoj… Oni su predavači na domaćim i svetski poznatim univerzitetima od Velike Britanije do Tehničkog univerziteta u Beču gde svojim znanjem, primera radi, daju veliki doprinos razvoju solarnih ćelija.
Njihov uspeh, neretko se u gradu iz kojeg su otišli predstavlja kao uspeh sredine u kojoj nisu mogli da se pronađu. Činjenica da o razlozima svog odlaska mladi stručnjaci najčešće ćute, zadovoljni činjenicom da su konačno pronašli svoje mesto pod suncem, možda najbolje govori o tome čiji to uspeh zaista jeste.
Prekvalifikacija, nada i beg
O tome koliko inženjer, fizičar, hemičar, biolog, IT stručnjak… u Sremskoj Mitrovici teško dolazi do posla, možda najbolje svedoči podatak da ovdašnja filijala Nacionalne službe za zapošljavanje broji tek tri diplomirana mašinska ižinjera-master inženjer mašinstva, dva diplomirana inžinjera mašinstva, dva diplomirana inžinjera elektronike i računarstva, jednog diplomiranog inžinjera primenjene fizike, pet hemičara i jednog biohemičara. Trenutno, diplomiranih inžinjera elekgronike za raučnarsku tehniku u mitrovačkom NSZ-u nema, baš kao što nema ni diplomiranih fizičara i matematičara.
Mitrovčani rade i u NIS-u
Kako Mitrovici ne manjka mladih koji na tehničke i druge prirodne fakultete u Novi Sad i Beograd odlaze, ovaj podatak predstavlja i svojevrsnu statistiku odliva mozgova. Shodno istom prebrojavanju, u svoj grad se po okončanju studija vraća tek svaki dvadeseti prirodnjak, inženjer, informatičar. Po povratku, ukoliko i pronađu posao, najčešće se zapošljavaju u privatnim firma i još češće u školama, gde zamenjuju profesore matematike, fizike, hemije, biologije.
Jedni (istina u manjini), spremni su da se prekvalifikaciju, drugi veruju da se oni koje menjaju nikada neće ni pojaviti, dok treći rad u školama shvataju samo kao privremeni posao. Među takvima je i mašinac Ivan Ujfaluš koji je, po povratku iz Novog Sada svoju radnu karijeru, iako je inženjer, započeo kao nastavnik matematike.
– Prirodnjaka, inženjera, biologa, informatičara ima stalno, samo što najmanji broj njih ostaje u Mitrovici. Ovde je teško naći posao. Nema više velikih sistema, oni koji postoje ili su popunjeni ili se popunjavaju sa malim brojem visoko obrazovanih ljudi. Takođe, ne treba zanemariti ni politički upliv, pa tako dobijamo da i od ono malo što nas ima, posao najpre dobiju oni koji imaju odgovarajuću partijsku knjižicu, priša Ivan i dodaje: – Radio sam u školi, visina naknade se menjala, pa sam jedno vreme kao inžinjer zarađivao tek nešto više od 200 evra. Potom sam radio i u privatnom sektoru, da bi na kraju, posle nekoliko provera, testiranja, kontrola i bez ikakvog partijskog angažmana posao našao u NIS-u. Pored mene tu ima još Mitrovčana, neki su došli pre, neki posle. Uposleni smo na različitim pozicijama, plaćeni smo u skladu sa onim što pružamo, što u mitrovačkoj industriji još uvek nije moguće, makar ne za veći broj inženjera ili IT stručnjaka.
Nije sve tako crno
Miroslav Jovanović
Da situacija u Mitrovici, barem kada govorimo o IT sektoru ipak nije toliko crna koliko se čini, smatra Miroslav Jovanović iz Jarka, koji trenutno radi kao Regionalni IT inženjer za Međunarodni Crveni krst, sa sedištem u Ženevi. Za razliku od drugih gradova u Srbiji, Sremska Mitrovicdža, smatra Jovanović, još uvek ima industriju koja u zahteva i angažovanje IT stručnjaka.
– Koliko znam , u Sremskoj Mitrovici ima desetak jakih kompanija i u svakoj je zaposlen barem po jedan IT-evac. U „Metalferu“, gde sam radio, bilo nas je dvojica, što je omogućilo da se planiraju ozbiljniji projekti i unapređuje poslovanje same firme. Recimo, danas Metalfer ima najmoderniji sistem video nadzora, kontrolu radnog vremena, najnoviju mrežnu opremu i servere, a mogu se pohvaliti da sam bio koordinator i izvršilac implementacije tih projekata. Kolega koji me je nasledio je dobio kvalitetnu infrastrukturu i nastavio je sa razvojem, objašnjava Jovanović.
Najveći problem u Srbiji, dodaje ovaj IT stručnjak jeste neprihvatanje i nerazumevanje IT poslova koji rapidno mogu da poboljšaju i unaprede poslovanje svake srednje ili veće kompanije. Po nekom nepisanom pravilu, dodaje Jovanović, kvalitetnom IT podrškom jedan čovek može da „pokrije“ maksimalno do 50 zaposlenih što je i 50 računara.
– Većina poslodavaca i dalje ne smatra da im je potrebno unapređenje informatičke infrastrukture, dok se u inostranstvu u to ulaže, jer su rezultati veoma vidljivi. U Srbiji Beograd je još uvek neprikosnoven što se tiče IT poslova i mnoge svetske kompanije sve više otvaraju nova radna mesta i zapošljavaju naše najbolje stručnjake. Takvi kadrovi bi u Nemačkoji ili Francuskoj bili duplo (ili još više) plaćeni, ali sa obzirom na primanja u Srbiji, IT-evci su i dalje među najplaćenijim zanimanjima. Što se tiče Sremske Mitrovice, poznajem momke, „frilensere“ koji rade kao programeri za strane kompanije. Za programiranje nije potrebno fizičko prisustvo u kancelariji, već se uglavnom radi po projektima. Većina tih ljudi nisu prijavljeni ili to regulišu o sopstvenom trošku, pa nisu, ili nisu nikada ni bili vidljivi na Birou. Međutim, najviše naših programera odlazi u inostranstvo gde su primanja neuporedivo veća, dodaje Jovanović.
Trenutno, Miroslav je u Crvenom krstu zadužen za region Evroazije, pa pokriva Beograd, Pariz, Atinu, Prištinu, a po potrebi asistiia i kolegama iz regiona. Specijalizovao se za sistemsku i mrežnu administraciju, kao i za sve vrste IT podrške. Smatra da je u poslu kojim se bavi najbitnije iskustvo. Jovanović ima 37 godina i 15 godina radnog staža. Miroslav je pokrenuo, veb prezentaciju svog Jarka, (http://www.jarak.net) a ima i ličnu stranicu koja je, kako ističe, u vremenu u kojem živimo najvažniji prozor u svet (http://www.miroslavjovanovic.info).
– Stranih kompanija, koje investiraju u IT je sve više u Srbiji i potencijal koji imamo treba iskoristiti. U tom smislu lokalna samouprava bi trebalo da nastavi da u Mitrovicu dovodi ulagače koji su spremni da razvijaju IT sektor. Te kompanije trebaju i inženjere, mašince, elektro-inžinjere. Svi ti uposlenici imali bi i dobre plate, a time bi se vezali za svoj grad što je ujedno i najbolja stvar u čitavoj priči. U suprotnom, zaključuje Jovanović, svi će i dalje odlaziti u Beograd, Novi Sad, ili u inostranstvo, što je trenutno najsigurnija opcija. Na taj način uslovi za razvoj IT sektora u Mitrovici samo bi se dodatno otežali, a napori koji moraju biti preduzeti samo bi se uvećali.
Koliko će i da li će grad na Savi iskoristiti potencijale koje ima, pokazaće vreme. U međuvremenu, nadležni poručuju da dobar deo stvari ne zavisi (samo) od njih, a pogotovo kada se radi o razvoju IT sektora i savremene industrije. Prvi korak na tom putu je, naglašavaju učinjen, te otuda i apeluju na mlade stručnjake da se pre odlaska na stranu, za posao najpre raspitaju u svome gradu.
