Ekonomska škola u Staroj Pazovi otvorena je 1956. godine, imala je dva odeljenja sa po 30 učenika. Učenici su bili uglavnom iz opštine Stara Pazova ali bilo ih je mnogo i iz Inđije. Maturanti te, prve, generacije sastaju se redovno svake pete godine.
Sada, 65 godina posle mature, trebalo je da se okupi petnaest školskih drugova u osamdeset četvrtoj godini života, ali je na svečani ručak u jedan pazovački restoran došlo tek šestoro: Pera Babin, Zorka Lalić, Zorica Nedić, Janja Goršak, Zorica Kasum i Jelica Ognjenović. Poneli su fotografije, prisećali se kakvi su bili pojedini profesori, kako je bilo u početku.
-Zgrada naše škole dugo je bila ova u kojoj je sada OŠ „Heroj Janko Čmelik“ tu je, pre nas bila Gimnazija – kaže Zorica Kasum. Ona je putovala iz Inđije.
-Bio je jedan autobus na toj relaciji Inđija – Stara Pazova, samo taj, koji je vozio đake. Nekada, kada smo želeli da pobegnemo s časa, išli smo vozom, onda smo se pravdali kako je daleko, preko dva kilometra peške do škole.
Mnogo teže je bilo Novopazovčanima.
-Mi smo prvih mesec, dva išli peške. Pred zimu je krenuo autobus – kaže Janja Goršak.
Nastava je bila organizovana vrlo dobro, svi su bili sposobni da se posle škole zaposle.
-Išli smo na praksu u preduzeća, zaista smo naučili računovodstvo – primećuje Jelica Ognjenović.
Pera Babin se seća i radnih akcija, branja kukuruza, što bi se danas zvalo – društveno koristan rad.
-Obrali smo 13 ari kukuruza Poljoprivrednom dobru Napredak – kaže Babin, a ženski deo društva dodaje da je branje kukuruza tada bilo ručno i ni malo lako.
Bilo je tu još priča – o ekskurzijama, posebno o Tjentištu i Foči, ljubavima iz toga doba a posle, naravno, o unucima i praunucima.
Glavna organizatorka ovog i mnogih ranijih okupljanja, još jedna Inđinčanka, Zorica Nedić, o događaju je obavestila i upravu Ekonomsko-trgovinske škole „Vuk Karadžić“ u Staroj Pazovi. Čestitajući 65 godina od mature predstavnici Škole su nekadašnjim svojim đacima poklonili tortu.
Branka Topalović
