Piše: Nemanja Milošević
Od iduće nedelje, javljaju nadležni, način očitavanja potrošnje električne energije u Srbiji više neće biti isti. S obzirom na to da se stanje brojila više neće očitavati jednom mesečno, od 1. juna više nećemo morati da razmišljamo o tome da li smo vezali kere ili ne.
I, kako smo i mi i kere jednu brigu skinuli sa vrata, druga nam se na isti okačila. Nikome, koliko vidim, još uvek nije jasno kako će sve to da funkcioniše i da li će se i dalje dešavati da prilikom otvaranja koverte iz Elektrodistribucije dolazimo u rizik od manjeg moždanog udara.
U sistemu tromesečnog očitavanja potrošnje, kažu nadležni, mesečni račun će se svakako plaćati (koliko sam razumeo u vidu akontacije), a na svaka tri meseca svodiće se računi. Pa kom` opanci, kom` obojci. Može da se desi ta preplatiš iznos, a može da bude i podbačaja, pa da moraš koji dinar i da dometneš.
Sa druge strane, ukoliko nam to ne odgovara, moći ćemo potrošnju da očitavamo i sami. „Građani su često imali primedbe na naše čitanje, tako da je sad ostavljena mogućnost da sami očitaju, da to bude tačan podatak“, kažu iz Elektrodistribucije. Pa lepo, mislim se ja. Tako bismo mogli i rupe na putevima da krpimo sami, ako nismo zadovoljni održavanjem istih. Ili, ako ti smeta korov do vrata, brus i kosu u ruke, pa kosi burazeru do mile volje. Genijalno, nema šta.
Nego, čudno mi je to što se niko nije zapitao zašto su pojedini građani bili nezadovoljni očitavanjem potrošnje električne energije, s obzirom da je taj posao obavljala druga firma, angažovana od strane Elektrodistribucije, a plaćena od narodnih para.
Čujem i da ćemo stanje brojila, koje smo očitali samostalno, moći da dostavimo nadležnima putem aplikacije, telefonskim putem ili lično. Pa se pitam, šta će biti sa mojom babom koja aplikaciju ne koristi, da ukuca broj telefona ne vidi (nema ni živaca da čeka da se neko javi, niti da se nateže sa govornim automatom), a ni noge je baš ne služe da se klacka do šaltera. Pritom, u tačnost tromesečnog očitavanja, kao i u ovo dosadašnje, poverenja nema. I evo, baš pre neki dan me pita: „Hoće li ovi doneti više taj račun za struju?“. Reko`, baba, ne brini. Trošak te zaobići neće, i od sad će ti, obećavaju iz Elektrodistribucije, račun stizati ekspresno.
A ja se brinem samo jedno. Kako ću tek sad da rastumačim obračun mesečnog računa, kad mi ni do sad nije sve bilo najjasnije. Pošto nisam neki potrošač, primetio sam da mi je potrošnja na računu najmanja stavka. Znam samo jedno. I kad je budem očitavao lično i personalno, znam da ću i dalje bar polovinu iznosa davati za one fiksne i procentualne izdatke koji idu bog te pita kome sve, a tu je i neizostavna taksa za javni medijski servis, čiji program sam nakon dužeg vremena pogledao tek pre neki dan i opet ugledao gospođa Ristanu, Aranđela i malog Necu koji plače za Simom, dok ga maltretiraju braća Mitrović. Mislio sam da je taj program plaćen odavno. Ali, izgleda da sam pogrešio.
