Jovana Parmaković iz Noćaja bila je još uvek tinejdžerka kada su njen otac Dejan i brat Nemanja počeli da se bave mlečnim govedarstvom, ne sluteći da će ona godinama kasnije preuzeti posao na sebe i zajedno sa svojim sadašnjim suprugom voditi gazdinstvo.
-Kada je reč o mlečnom govedarstvu naša porodica je uvezla prve krave još 2013. godine, a na inicijativu mog brata Nemanje koji je u to vreme bio student veterinarskog fakulteta. Nije mu bilo lako da ubedi oca da se upuste u taj posao, jer on je uvek u šali govorio: „ako budem morao da čučnem pod kravu bolje da me nema“, međutim, nabavili su 30 steonih junica i ozbiljno se posvetili poslu. Nakon nekog vremena, a kako je uvideo da veterina nije za njega, brat upisuje stomatologiju, a brigu o kravama u najvećoj meri preuzima moj otac. Puno obradive zemlje, veliki broj grla nije bilo lako sav posao odraditi, a godine se ne daju zaustaviti i već je postalo teško i naporn ocu da radi sam. Brat se i povukao s tom namerom kako bi i otac to isto uradio, ali on nije odustajao, sve dok suprug i ja se nismo odlučili da preizmemo posao na sebe. Kada smo se venčali stanovali smo u Sremskoj Mitrovici, samo je suprug radio i živeli smo od jedne plate, što je u današnje vreme dosta teško. Na moj nagovor vraćamo se u Noćaj da se okušamo u mlečnom govedarstvu. Uz krave koje su bile na imanju, kupili smo još šest steonih junica, tako da ih sada na muži imamo 28, a sve ukupno oko 50 grla zajedno sa junadima – objašnjava Jovana.
Količine mleka se, kako kaže, trenutno, a s obzirom da krave loše podnose vrućine kreću oko 300 do 400 litara na dnevnom nivou, odnosno do 800 litara za dva dana, na koliko ga i mlekara preuzima. Zimi pak bude i preko 1000 litara. Što se tiče cene, uvek ističe, može biti bolja, a trenutno iznosi oko 60 dinara, dok iznos premije iznosi 19 dinara, što je zadovoljavajuće. Može da se ostvari određena zarada.
Posla, kako kaže Mačvanka, ima puno i to svakodnevno, međutim ona i suprug Đura Trbojević za sada sve postižu.
-Bez obzira da li se bavite svinjarstvom, tovom junadi ili kao mi mlečnim goverastvom, ko ima životinje, zna da tu nema slobodnog dana, radni dan ili vikend sasvim je svejedno. Nema državnih praznika, slava, rođendana, jer životinja mora biti podmirena. Suprug i ja sve radimo zajedno, a koliko vremena nam treba sve zavisi od nas samih, pa tako kada smo odmorni i raspoloženi za oko 4 sata završimo posao pre podne, a toliko nam treba i posle podne, mada desi se i da traje duže. U suštini oboje odradimo puno radno vreme – priča Noćajka.
Kao jedan od većih problema sa kojima se trenutno susreću Jovana navodi nedostatak prostora.
-Naša štala je mala za broj grla koji imamo, pa je s tim u vezi još uvek nismo modernizovali. U planu nam je svakako da proširimo prostor, odnosno da suprug i ja kupimo sopstveno imanje gde bi imali veću štalu, samim tim i mogućnost da uvedemo novine, a u smislu robota za mužu i sl, međutim u današnje vreme mislim da je sve neizvesno i dosta teško je planirati puno unapred, pak neki kratkoročni planovi moraju da postoje, želje, težnje, neki cilj ka čijem ispunjenu se ide – kaže Jovana i dodaje da je veći prostor ključan i za kvalitet mleka, jer se šanse za pojavom bakterija smanjuju. Po tom pitanju otkupljivači su izuzetno strogi, te higijena, odnosno kvalitet mleka mora biti na zadovoljavajućem nivou i ispunjavati određene norme.
Što se otkupa mleka tiče, do sada nisu imali problema sa plasmanom, te uspešno sarađuju sa Imlek mlekarom.
Povratak na selo nije bio lak za Jovanu, bila je to promena o kojoj nije ni sanjala pre nekoliko godina, međutim zbog svoje odluke se ne kaje.
-Noćaj je lepo selo i blizu je grada što je plus, a kad god mi teško padnu moj posao i zaduženja setim se sestre koja radi u jednoj fabrici u Mitrovici i sada na plus 35 ona je u obavezi da nosi punu opremu – debele pantalone i tešku obuću. Ona ima tek nekoliko kratkih pauza tokom radnog vremena, nekoliko nadređenih, norme koje mora da ispuni, što kod mene nije slučaj, pa mi bude lakše. Suprug i ja imamo obaveze koje nisu male i traže ozbiljno angažovanje i posvećenost, ali u suštini mi sami organuzujemo svoje vreme, dogovaramo se između sebe, nemamo šefa ili gazdu, sve je do nas i na nama. U tom smislu imamo dosta slobode, ali uz slobodu uvek ide i odgovornost – zaključuje Jovana.
D.Tufegdžić
