Više od dve decenije Vladimir Đitko iz Šida bavi se novinarstvom, njegovi tekstovi objavljivani su u „Šidskim novinama“, „Večernjim novostima“, a već godinama stalno je zaposlen kao novinar u „Ruskom slovu“. Ipak i pored novinarstva, Vladimir nalazi vremena i inspiracije da se bavi još jednim kreativnim poslom, a to je pisanje pesama.
Neke od njih komponovane su i premijerno izvedene na Festivalu nove rusinske narodne pesme „Ružin vrt“ koji se svake godine u organizaciji Radio televizije Vojvodine već tradicionalno održava u Novom Sadu, a pesma „Dedin šešir“, odnosno kako se u originalu zove “Đidov kalap”, dobila je nagradu za najbolji aranžman.
Vladimir kaže da je oduvek voleo da piše pesme, a da je za to presudan talenat, odnosno da pesme nemaju nekih uzročno posledičnih veza sa novinarstvom.
-Novinski tekstovi su nešto drugo, ali verovatno postoji i tu neka nit, neka „tajna veza“ koja povezuje te dve stvari. Sve je počelo sasvim slučajno, kada sam kao veliki poštovalac Festivala „Ružin vrt“ i sam poželeo da napišem neku pesmu. U početku mi to nije išlo baš sasvim lako, jer se radi o tekstu za koji kasnije neko treba da komponuje muziku. Upravo zbog toga vrlo je bitno da strofe sve budu u jednom taktu sve tri, a refren može biti u različitom, kako bi postojala određena dinamika. Ali, vremenom sam uspeo sve to da uskladim i evo, od 2005. godine pa sve do danas, na Festivalu je predstavljeno pet mojih pesama. Sve te pesme slušaoci i gledaoci su u prilici da redovno slušaju i na radijskim i televizijskim emisijama RTV-a – priča Vladimir.
A na pitanje gde pronalazi inspiraciju, kaže da mu je za to najbitnije da napiše naslov pesme, a onda stihovi sami krenu, lagano nastaje priča koja se sama gradi.
-Tako, recimo, za pesmu „Dedin šešir“ javila mi se vizija nekog dedinog starog šešira koji stoji odbačen u nekom ormanu i kojeg je unuk slučajno pronašao. I od toga se razvija cela priča, deda kroz pesmu govori kroz taj šešir, kako je bilo onda kada je on bio mlad. Ili, recimo, pesma o trojici braće koji odlaze svako na svoju stranu, tu je njihova majka simbol Vojvodine, naše ravnice, u koju se oni uvek rado vraćaju – objašnjava Đitko i napominje da su u pesmama jednako važne i simbolika i kompozicija.
Kada je reč o muzici koja nastaje na njegove stihove, Vladimir ističe da mu već nekoliko godina u tome pomaže Dragana Gluvnja Babić iz Šida. Sve njegove pesme nalaze se i na CD-u koji svake godine bude objavljen nakon što se Festival održi, a kako bi zaštitio svoja autorska izvođačka prava postao je član SOKOJ-a.
S obzirom da piše i pesme za najmlađe, u planu ovog šidskog novinara i pesnika je da uradi i jednu slikovnicu za decu i dodaje:
-Svaka od objavljenih pesama bila bi i na srpskom i na rusinskom jeziku, a pratila bi je i ilustracija, u zavisnosti od tematike. Uz slikovnicu bi išao i odgovarajući CD, na kome bi bio audio zapis pročitanih pesama. A imam u planu takođe, da – ukoliko bude mogućnosti, kada moja deseta pesma bude ugledala svetlo dana, napravim jednu promociju kako bih javnosti predstavio sve svoje napisane pesme. Do tada, moram još vredno raditi, jer me pisanje pesama, pored svog novinarskog posla, u potpunosti ispunjava.
S. Mihajlović
ШИД – ВЛАДИМИР ДЇТКО, НОВИНАР И ПОЕТА: „Тайна вяза“помедзи новинарства и стихох
Вецей як два децениї Владимир Дїтко зоз Шиду занїма ше зоз новинарством, його тексти обявйовани у„Шидских новинох“ , „Вечернїх новосцох“ , а уж роками є заняти у „Руским слове“ . Окрем новинарства, Владимир находзи часу и инспирациї же би ше занїмал зоз ище єдну креативну роботу, а то писанє писньох.
Даєдни од нїх компоновани и премиєрно виведзени на Фестивалу новей рускей народней писнї „Ружова заградка“ котри ше каждого року у орґанизациї Радио телевизиї Войводини традиционално отримує у Новим Садзе, а писня „Дїдов калап“, достала награду за найлєпши аранжман.
Владимир гвари же од вше любел писац писнї, а же за то пресудни талант, односно же писнї нємаю даяку корелацию зоз новинарством.
-Новински тексти цошка друге, алє вероятно постої и ту даяка нїтка, даяка „тайна вяза“ котра повязує тоти два ствари. Шицко почало цалком случайно, кед сом як вельки почитователь фестивала „Ружова заградка“ и сам зажадал написац даяку писню. У початку ми то нє ишло цалком лєгко, бо ше робело о тексту за котри познєйше треба дахто же би компоновал музику. Праве прето барз битне же би строфи були у єдним такту, а рефрен може буц у розличним, же би була одредзена динамика. Алє, з часом ми ше поспишело шицко то ускладзиц и ево, од 2005. року по нєшка, на Фестивалу представени пейц мойо писнї. Шицки тоти писнї слухаче и патраче можу порядно слухац и на радийских и телевизийских емисийох РТВ-а – бешедує Владимир.
А на питанє дзе пренаходзи инспирацию, гвари же му зато найважнєйше же би написал наслов писнї, а вец стихи сами руша, помали настава приповедка котра ше сама надовязує.
– Так, поведзме, за писню „Дїдов калап“ зявела ми ше визия даякого старого дїдового калапа котри стої одруцени у орманє и котрого унук случайно нашол. И од того ше розвива цала приповедка, дїдо през писню бешедує през тот калап, як було теди кед вон бул млади. Або, поведзме, писня о трох братох котри одходза кажде на свой бок, ту їх мац символ Войводини, нашей ровнїни, до котрей ше вони вше часто врацаю – обяшнює Дїтко и надпомина же у писньох єднак важна и символика и композиция.
Кед слово о музики котра настава на його стихи, Владимир визначує же му у тим уж даскельо роки помага Драґана Ґлувня Бабич зоз Шиду. Шицки його писнї ше находза и на ЦД-у котри каждого року будзе обявени по законченю Фестивала, а же би защицел свойо авторски виводзацки права постали член СОКОЯ.
З оглядом же пише и писнї за наймладших, у плану тому шидскому новинарови и поетови поробиц и єдну сликовнїцу за дзеци и додава:
-Кажда од обявених писньох би була и на сербским и на руским язику, а провадзела би ю илустрация, у зависносци од тематики. Зоз сликовнїцу би ишол и одвитуюци ЦД, на котрим би бул аудио запис пречитаних писньох. А мам у плану тиж так – кед будзе можлївосци, кед моя дзешата писня видзе на шветлосц дня, направим єдну промоцию же бим явносци представел шицки свойо написани писнї. До теди, мушим ище вредно робиц, бо ме писанє писньох, коло моєй новинарскей роботи, у подполносци випольнює.
Projekat „Od Karpata do sremske ravnice“ je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Проєкт „Од Карпат до сремськей рівниці“ є суфинансованый зо Бюджету Републикы Сербії – Міністерства інформованя і телекомуникацій. Становиска, высказаны в підпертім медийнім проєкту, не мусять выражати становиска орґану, што ділить средства.Top of Form
