Miloš Bogdanović i Vladimir Džanić iz Rume već godinu dana pričaju „Priče iz Srema“ i to one lekovite. Kao dobri poznavaoci lekovitih biljaka kažu u glas da svaki čovek u svom okruženju ima samoniklu biljku za sve boljke. Tu činjenicu i ljubav prema prirodi spojili su na najbolji način, pripremajući lekovite preparate od biljaka koje nalaze u Sremu. I to rade prilično „potkovano“, s obzirom na to da je Vladimir magistar farmacije i svaku biljku dobro poznaje. I dalje je u farmaceutskom poslu, ali kako kaže, želi da iskoristi sve što je priroda dala, a dala je mnogo.
-Većina lekova se nekada dobijala iz biljaka, jer svaka biljka sadrži lekovite komponente. One se danas laboratorijski ekstrahuju, a nekada su se ljudi lečili čajevima, tinkturama, maceratima. Donekle tako može da bude i danas, a izbor preparata zavisi od toga da li se primenjuje za unutrašnju ili spoljašnju upotrebu, kaže Vladimir Džanić.
Farmacija je danas siguran posao, ali Vlada polako prelazi u nesigurnije vode. Kaže da je ljubav prema biljkama postepeno rasla, posebno zato što je upravo na taj način pre nekoliko godina rešio jedan lični zdravstveni problem.
-Priroda leči, a lekovi koji se prave otklanjaju simptome, ne leče duboke uzroke, a često znaju da izazovu neke druge probleme. A u prirodi je lek za sve. Ja ne negiram zvaničnu medicinu i farmaciju, i dalje sam u tom poslu, ali sam i stava da je u prirodi lek i da ona sve leči. A siguran sam da ove u Sremu postoji dovoljno te prirode koja može da se stavi u bočice i preparate koji mogu i te kako da pomognu. I Srbija je dovoljno bogata biljkama koje mogu da se iskoriste za lečenje i sprečavanje bolesti, što je i poenta. Imamo veliko bogatstvo koje treba iskoristiti, kaže Vladimir.
Tako Vlada i Miloš prave razne macerate, odnosno uljane ekstrakte kombinacija baznog ulja i koncentrovanog lekovitog bilja, tinkture, u njihovom slučaju alkoholni ekstrakti biljaka, jer alkohol je prirodni konzervans i bolje izvlači ekstrakte lekovitih biljka, a samim tim je i dugotrajan.
-Prva biljka sa kojom smo krenuli je ruzmarin, zatim beli luk, lovorov list, karanfilić. To su prva četiri proizvoda, a kasnije kako su se biljke pojavljivale u našem vidokrugu, tako smo proširivali paletu. Naravno u proizvodnju uvodimo i nove biljke, kaže Miloš Bogdanović.
Obojica kažu da Srem nudi gotovo sve. U svom bliskom okruženju i u svom dvorištu imaju ruzmarin, smilje, bosiljak, lavandu, kantarion, matičnjak, mladi orah, bršljan, hajdučku travu. Neke biljke nabavljaju od proverenih dobavljača, poput mediteranskih biljaka kao što su karanfilić i lovorov list. Svaka od njih ima svoja lekovita svojstva – beli luk kao prirodni antibiotik, ruzmarin i bršljan i za cirkulaciju, protiv celulita, ali i protiv prehlade, smilje za zatezanje lica, lavanda i matičnjak za umirenje…
-Znajući za neverovatna svojstva divljeg origana, kao antiseptika, antibiotika, antimikotika tražili smo ovu biljku koja nije našeg porekla. I njegova postojbina je južnije, ali zanimljivo je da smo ga našli kod nas u Putincima. Hteli smo da ga nabavimo preko jedne firme koja uvozi sirovine. U gostima kod prijateljice sasvim slučajno smo videli da ima u dvorištu ogroman žbun koji smo razmnožili i napravili smo vrhunsko ulje divljeg origana. S jeseni ga sadimo u našem dvorištu i imamo vrhunski proizvod, kaže Miloš.
Neke od biljaka uzgajaju – ruzmarin, lavandu, bosiljak, smilje. Divlje biljke poput kantariona i slično su na dlanu na čitavoj Fruškoj gori, ali pri tom vode računa da berbu obavljaju u zabačenijim delovima gde nema saobraćaja i zagađivača. Neretko obilazeći Srbiju, divlje bilje donose i iz drugih planinskih krajeva.
-Primera radi, kantarion je izuzetna biljka i svako može da ga zasadi u svom dvorištu. Slobodno može da se iz prirode donese mali koren i za dve godine se može u dvorištu imati veliki žbun ove fantastične biljke, dodaje Miloš.
Sve te biljke i kada se gaje u sopstvenim baštama ne zahtevaju posebnu negu i zahvaljujući njima nema potrebe ići po belom svetu u potrazi za lekovitim rastinjem, jer sve je tu, na dohvat ruke.
-Mi smo tog stava da sve što nam je potrebno imamo u našoj zemlji. Bog nam je sve dao što nam je potrebno, i za život i za lečenje i za uživanje i sve je to u skladu sa našom genetikom. Trebalo bi malo više da koristimo proizvode koje su koristili naši stari, kako u ishrani, tako i u lečenju. Nismo mi za čia semenke, keksove od riže, ovde se jede slanina. Verujem da se mnogi sećaju Petra Baklajića, mog nastavnika biologije koji je govorio: „Da nije bilo slanine, Sremci bi poumirali od tifusa“. Poštujući svačiji izbor, ovde govorim o našem podneblju i hrani i biljkama koje su u skladu sa našim genetskim sklopom, objašnjava Miloš.
Sve je u jednostavnosti, kažu obojica, ne samo da je jednostavno naći prave biljke, nego je jednostavno i pripremiti sve te preparate. Primera radi ruzmarin je biljka koja može da se bere tokom cele godine, a najbolje sad u jesen. Posle rezanja, biljka se čisti, pere, suši nekoliko dana. Potom se stavlja u teglu i naliva prirodnim nerafinisanim uljem, u njihovom slučaju je to nerafinisano farmaceutski prečišćeno bademovo ulje. Sledi redovno mućkanje i da preparat odstoji 40 dana, nakon čega ide ceđenje, pakovanje i korišćenje.
I tako Vlada i Miloš godinu dana svoju ljubav prema biljkama pakuju u bočice koje mogu da pomognu u lečenju ili preveniraju neka stanja. Još uvek su u fazi razvoja i još uvek ne žive od toga.
-Zadovoljni smo, jer radimo nešto lepo, korisno i zdravo. Pojavljujemo se gde god je potrebno i zadovoljni smo odzivom i time da se ljudi sve više okreću ovakvim tretmanima koji su se koristili kroz čitavu istoriju, kaže Miloš.
-Živa reč je najbolja komunikacija i preporuka. Mi radimo svoje poslove, a ovo je čista ljubav. Nema većeg zadovoljstva raditi ono što voliš, biti u prirodi, pomagati, a čak smo vrlo voljni da kažemo kako se radi, jer svako može sebi da napravi preparat bez hemikalija, objašnjava Vlada, koji radeći na recepturi u apotekama uvek preporuči i neku biljku.
I za kraj kažu da jedina hemikalija koju koriste je ona za pranje staklenog posuđa i ambalaže i dodaju savet da je karanfilić lek za sve.
S.B.
