Čudni su životni putevi, rekli bi oni stariji i mudriji. Gde će nas sudbina odvesti ne znamo, ali da bi bili uspešni neophoda je disciplina, rad i vera u sebe. Upravo ove vrline odlikuju Srđana Jelčića (28) iz Laćarka, koji nije ni slutio da će posle završene srednje škole u Sremskoj Mitrovici kroz par godina živeti i raditi u Londonu.
Ovaj momak sa Bele ruže danas je šef kuhinje u prestižnom restoranu u centru engleske prestonice. Skroman je Laćarac, ne voli da se hvali, ali kakvu picu pravi govori činjenica da je na prestižnom nadmetanju “Pizza expo” u Sjedinjenim Američkim Državama zauzeo dva treća mesta.
-Takmičenje je bilo u Las Vegasu. Očekivao sam plasman od sedmog do 12. mesta, u konkurenciji skoro 300 pica majstora iz celog sveta. Podeljeni smo bili u kategorije, praktično u dve sam zauzeo treće mesto, pošto se i gazda restorana takmičio sam mojim ukusima i picom “London style”. Takmičenje se održava svake godine, smo određeni broj majstora može da se prijavi. Dragoceno iskustvo, razmena mišljenja, upoznao sam dosta pica najstora, pa čak i ljude iz Srbije koji rade u Njujorku – sumira utiske Srđan.
Ipak, nekoliko godina unazad nije mogao ni da sluti gde će biti. Posle završene srednje škole počeo je da radi sa majstorima i bio aktivan na sezonskim poslovima. Nedugo zatim put ga je odveo u Makarsku (Hrvatska), gde je tri godine bio angažovanan u jednom hotelu. Sasvim slučajno, na poziv prijateljice otišao je u London, na poslu pranja sudova u restoranu. Iz radoznalosti je otišao za Englesku, bez straha. Desetak dana trebalo je tamošnjim kolegama da se uvere u snalažljivost mladog Laćarca, pa je ubrzo i napredovao.
-U Hrvatskoj sam zaista uživao. Prelazak u Englesku nije bio preterano težak za mene, iako nisam znao jezik, brzo sam se snašao. Došao sam sa mora, ali nije baš kišovito u Londonu, kako važi uverenje kod nas. Pabovi i pivo oličenje su slobodnog vremena u Engleskoj, kao i na filmovima i serijama koje se prikazuju u Srbiji, i u realnosti nije mnogo drugačije. Nisam bio uzbuđen, stigao sam na gotovo, moje je bilo da se izborim u konkurenciji 15tak kuvara. Gledao sam i sticao znanje, kako se ponaša prema alatu, naučio jezik i napredovao. Sada sam glavni kuvar, a najmlađi posle mene ima 38 godina – objašnjava sagovornik.
Restoran u kome Srđan radi, a koji bi uskoro trebao da dobije i franšizu zbog nekoliko objekata, otvorio je Srbin iz Šapca. Uglavnom su pravili palačinke i sendviče, po dolasku jednog kolege iz Beograda, Nebojše Nikolića, kreirali su nešto novo, pice. Skroz drugačije od onih na koje su ljudi u Srbiji navikli, prave se po specijalnim dimenzijama, a peku u plehovima.
-Šef Nebojša je došao sa idejom u London, ja sam ga pratio. Održavao sam standard u njegovom odsustvu, kako je firma rasla, tako smo i mi. Pica je nauka, kao kod nas kada se pravi rakija. Neophodna je fermentacija, testo napravimo dan ranije i stoji 18 sati, da odradi kvasac, koji se meša sa vodom i brašnom. Posle toga meša se testo sa ostalim sastojcima, mocarela sir, pa u zavisnosti od vrste, da li je sa mesom ili veganska, ređaju se ostali dodaci. U našu picu ide puno sira što je ljudima primamljivo, vole da slikaju kako se rasteže. Svako testo je drugačije, Italijani prave samo sa belim brašnom, mi koristimo kukuruzovo, da bude malo hrskavija korica. Naše testo je najbolje – kroz osmeh će Jelčić.
Za svoju dušu pravi šef picu, sa mesom, spanaćem, piletinom, malo da bude ljutkasta, sa italijanskim punjenjem za kobasice. Srđan teži da kod kuće uvek spremi nešto drugačije od onog što je na svakodnevnom meniju u restoranu. Kada je slobodan, voli da kuva za društvo. Najviše ga privlači da sprema odrezak, a od naše hrane grašak.
Za uspeh na poslu neophodna je i dobra ekipa saradnika, što je i kod njega slučaj. Iako je šef i najmlađi, poštuje sve kolege i uvek je spreman za dogovor. Posao se mora odraditi, a razgovorom se sve može rešiti.
Ambicije ne manjka, kako kaže sagovornik, samo da je zdravlja, a svaki cilj je dostižan uz trud i rad na sebi.
-Nikada u životu nisam planirao niti razmišljao u smeru da ću biti pica majstor ili kuvar, međutim, baš sam se pronašao u tome. Ima mesta za napredak u svetu pica, ali neophodno je dosta putovati, učiti i skupljati iskustvo. Planiram da otvorim jednog dana svoj restoran i vratim se u Srbiju, to mi je velika želja – zaključuje mladi kuvar.
S. Branežac
