Svakodnevno smo u saobraćaju. Gradska vožnja nam je sastavni deo životnih obaveza. Nekome je deo posla, nekome zabava. Ali uglavnom je važan deo dnevnih zbivanja.
Stalno čujem komentare o saobraćaju, šta se dogodilo, kakvi su putevi, gde su kontrole i drugo. Jedino nisam čuo komentare o veoma važnom učesniku u saobraćaju koji je nezaobilazan, a mogao bi da se unapredi da bude još bolji.
To je semafor.
Кod nas semafor ili radi ili ne radi i to je to. Briga o tom važnom segmentu saobraćaja se svodi samo na tehničku ispravnost. A semafor je mnogo više od toga. On je važan regulator dinamike i može da unapredi i poboljša saobraćaj.
U našem gradu postoji devet raskrsnica koje regulišu semafori. Dešava se često da putujući od „Кamenjara“ do Laćarka, poštujući ograničenja brzine, moram da čekam na svakoj raskrsnici. Uzalud su table „svaki sekund je bitan“ kada semafori nisu u kordinaciji i nemoguće je „uhvatiti“ zeleni talas.
Na svakom semeforu se čeka, gubi se dragoceno vreme, a motor radi, pogotovo kod starijih vozila kojih ima podosta. Inicijativa sa kružnim tokovima je delimično uspela jer nije urađena i „semaforizacija“ grada. Кo je nadležan mogao bi, verujem, bez mnogo ulaganja i ovaj preblem da reši.
Apelujem da je potrebno podesiti semafore da podrže ograničenje brzine i otvaraju prolaz glavnim saobraćajnicama sinhronizovano. Sigurno bi vozila brže prolazila kroz grad, smanjilo se zagađenje, buka i nervoza pojedinih vozača.
Zoran Novaković
