Nekada najveća prodavnica „Ukusa“, danas niz malih lokala, zgrada na početku nekadašnje Lenjinove ulice i dalje je deo gradske svakodnevice.
Na samom početku nekadašnje Lenjinove, današnje Ulice Vojvode Stepe, decenijama je stajala robna kuća koja je za mnoge Inđinčane bila više od prodavnice. Bila je mesto u koje se dolazilo po garderobu, obuću, kućne potrepštine, poklone, ali i po onu posebnu radost kupovine koja se pamti iz detinjstva.
Bila je to najveća u nizu prodavnica Trgovinskog preduzeća „Ukus“. Prostrana, na više nivoa, sa robom raspoređenom po spratovima, predstavljala je svojevremeno jedno od mesta na kojima se najbolje mogla osetiti trgovačka i gradska užurbanost Inđije.
Ulazilo se sa ulice, a onda se pred kupcem otvarao svet robe. Svaki sprat imao je svoju priču i svoju namenu. Nije se tada kupovalo kao danas, brzo, usput i gotovo bez gledanja. U robnu kuću se odlazilo da se razgleda, da se uporedi, da se nešto proba, a ponekad i samo da se vidi šta je novo stiglo.
A onda je tu bio i izlog. Atraktivan, smešten u jednom uglu zgrade, umeo je da privuče pogled prolaznika. Posebno ga pamti Inđičanin Marko Miličević, kome su u sećanju ostale gramofonske ploče.
U vreme kada muzika nije stizala jednim klikom na telefon, već se kupovala u obliku ploče, omota i zvuka koji tek treba da ispuni sobu, pogled na izložene gramofonske ploče bio je dovoljan da se čovek zaustavi.
-Neko je dolazio po novu ploču svog omiljenog pevača, neko da je pokloni, a neko samo da je pogleda i zapamti. Izlog je tako postajao mali gradski prozor u svet muzike, priseća se Miličević.
Robna kuća „Ukusa“ bila je deo vremena u kojem je centar Inđije imao drugačiji ritam. Ulica je nosila ime Lenjinova, a robna kuća bila je jedno od mesta oko kojih su se kretali kupci, porodice, mladi i stariji.
Godine su prolazile, grad se menjao, menjale su se i navike kupaca. Velike robne kuće postepeno su ustupale mesto drugačijem obliku trgovine. I zgrada na početku nekadašnje Lenjinove ulice doživela je svoju transformaciju.
Danas više nije jedna robna kuća. Prostor je podeljen na nekoliko manjih lokala. Tu su kafić, knjižara i različite prodavnice. Svako od njih ima svoj život, svoje kupce i svoj ritam.
Ali zgrada je ostala.
I dok danas ljudi u nju ulaze zbog kafe, knjige ili kupovine, nekadašnji kupci možda još mogu da je vide onako kako je pamte, kao veliku robnu kuću „Ukusa“, sa spratovima punim robe i izlogom u kojem su nekada svoje mesto imale i gramofonske ploče.
M.S.
