Najnoviji „paket preimenovanja“ sremskomitrovačkih ulica sačekaće neka bolja vremena, kažu nadležni. Zašto? U vremenu siromaštva i nije teško zaključiti
Sreda, 8. decembar 1993.
Postalo je već više od mode da menjamo sve što podseća ili liči na ona prošla vremena. Krenule su akcije popularno nazvane „preimenovanjima“ ulica, trgova, ustanova. Sve je išlo glatko, dok su se donosile odluke i dobijale saglasnosti o tome, a sasvim drugačiji eho dobija ova akcija kada se sprovodi u praksi. Jer, novac za te poslove ne pada sa neba.
Ovih dana u najvećem sremskom gradu privedena je kraju prošlogodišnja akcija preimenovanja ulica i trgova. Sa četrdesetak njih skinute su stare i postavljene nove table. Umesto table sa imenom Borisa Kidriča stoji sada ona sa imenom kralja Petra Prvog, umesto braće Radića sada je Svetog Dimitrija, a umesti maršala Tita – Ćire Milekića… Kupljeno je 300 tabli, jer je za većinu ulica samo dve nedovoljno.
Kako saznajemo u Odeljenju za urbanizam i stambeno-komunalne odnose Skupštine opštine, izradili su ih u somborskoj „Boji“, posle lošeg iskustva sa jednim vranjanskim proizvođačem koji je „ponudio table sa kojih se skidala boja“. Somborci su bili i mnogo jeftiniji od drugih – izradajedne staje 12 maraka!
Radnici Javnog preduzeća „Vodovod“ odavno bi završili posao, kaže nam direktor Nikola Sekulić, da vreme nije bilo toliko hladno. Za skidanje stare i postavljanje nove table cena je četiri marke, naravno, u dinarskoj protivvrednosti.
Sve u svemu, za postavljanje novih i skidanje starih tabli, a reč je o, ponavljamo, tek četrdesetak njih, prosta računica pokazuje – opštinski budžet će „zaleći“ za oko 4.800 maraka! Jer, iz te kase se finansiraju ovi poslovi. Istina, table koje se sada postavljaju, objašnjava nam Rade Bančević, načelnik za finansije u Opštini, obezbeđene su od proizvođača mnogo ranije, „ali je cena po komadu u dinarskoj protivvrednosti iznosila 12 nemačkih maraka“.
Na novembarskoj sednici Skupštine opštine sremskomitrovački odbornici su dali „zeleno svetlo“ do sada najobimnijem paketu preimenovanja ulica u gradu. Reč je o osamdesetak novih naziva ulica, a predlog posebne Opštinske komisije je prošao kroz predviđenu proceduru, pa će biti poslat na saglasnost u nadležno Republičko ministarstvo. Odbornici, dakako, nisu raspravljali o troškovniku ovoga posla, možda će o tome nekom drugom prilikom, no Veljko Malbašić, načelnik za urbanizam i stambeno-komunalne odnose, nakon svega kaže:
-Najnoviji paket preimenovanja ostaće da se praktično realizuje u boljim vremenima, jer sve to ipak previše košta, iako smo tražili i pronašli najpovoljnije firme da poslove realizuju.
Posao „preimenovanja“, da ne kažemo „prekrštavanja“ naziva ulica i trgova i te kako košta, to pokazuje i ovaj sremskomitrovački primer. U vremenu sveopšteg siromaštva želje su jedno, a stvarnost i mogućnost nešto sasvim drugo.
S. Đaković
