Tokom narodnooslobodilačkog rata u Jugoslaviji (1941 – 1945) život je izgubilo 559 zdravstvenih i apotekarskih radnika, uključujući i studente medicine i farmacije. Među onima koji su položili život za slobodu (ukupno 213 školovanih doktora medicine), kako navode arhivski izvori sanitetske službe u NOR-u, nalazi se i ime dr Lazara Kurčulića, lekara Fruškogorskog partizanskog odreda, rođenog 1914. u Martincima.
Predratni napredni martinački omladinac i aktivista, Lazar Kurčulić, kasnije će postati jedan od prvih partizanskih lekara u Sremu. Priča se da je pred rat besplatno lečio svoje meštane, koji su ga veoma poštovali i od milošte zvali – doktor Liza. Bio je jedan od prvoboraca i organizatora ustanka u svome selu, aktivno je učestvovao u prebacivanju odbeglih komunista-robijaša iz Mitrovačke kaznione, preko Save, u Mačvu. Posle učešća u čuvenoj Martinačkoj buni, doktor Liza je hrabro poginuo u sukobu sa ustašama na putu Čalma – Bingula.
Sin Milivoja i Živane Kurčulić, martinačkih ratara, rodio se 28. marta 1914. u Martincima. Tu je završio osnovnu školu, da bi školske 1925/26. godine pošao u prvi razred Kraljevske realne gimnazije u Sremskoj Mitrovici. Sedam razreda je Lazar pohađao u Mitrovačkoj gimnaziji, a u osmom se prebacio u Rumu i tamo 1934. maturirao. Medicinski fakultet je završio u Beogradu. Još u toku studija bio je veoma aktivan u Omladinskom kulturno-privrednom pokretu (OMPOK) i među prvima u selu postao član Komunističke partije Jugoslavije.
Neka ostane zabeleženo da je Lazar Kurčulić tesno sarađivao sa naprednim učiteljem Nebojšom Jerkovićem (bratom narodnog heroja Dušana), koji se aprila 1935. našao sa službom u Martincima. Lazar je jedan od osnivača Zemljoradničke nabavno-prodajne zadruge u selu (1936), takođe i mesnog OMPOK-a. Čak je kao glumac amater učestvovao u nekoliko pozorišnih predstava. Igrajući u klubu “Zanatlija”, uz Glišu Ernjakovića, braću Župunski i druge, bio je jedan od najboljih fudbalera u svome selu.
Zajedno sa Gligorijem Ernjakovićem, Sredojem Martinovićem, Savom i Jovankom Gabošac i još nekima – navodi mr Budimir Marin u knjizi “Martinci u vihoru rata” – dr Lazar Kurčulić je sarađivao sa Cvijetinom Mijatovićem i drugim naprednim studentskim prvacima. Čak i četiri decenije kasnije, Mijatović će se prilikom posete Martincima sećati svog boravka kod Kurčulića i drugih seoskih domaćina. Mada nije pouzdano utvrđeno kada je u Martincima formirana partijska organizacija, zna se da je 1937. među njenim članovima bio i doktor Liza.
Prebacivanje preko Save u Mačvu grupe od 25 komunista, koji su na spektakularan način, krajem avgusta, pobegli iz kaznione u Sremskoj Mitrovici, izvršeno je u noći između 17. i 18. septembra 1941. godine. Zajedno sa nekolicinom fruškogorskih partizana, poduhvat su pripremali i realizovali i martinački aktivisti, među kojima je bio dr Lazar Kurčulić. Ovaj napredni lekar se istakao i kao učesnik Martinačke bune, februara 1942, kada je zapaljena fašistička opština u selu. Preživeli akteri bune sećali su se da je dr Liza bio u prvom vodu, zajedno sa borcima Fruškogorskog partizanskog odreda i grupom hrabrih meštana. Dok je previjao ruku komandiru Pajici Kuzmincu, lekar se istinski radovao uspehu akcije.
Mladi partizanski lekar Lazar Kurčulić je poginuo 4. marta 1942. godine, ispaljujući poslednje hice na neprijatelja u blizini Stare Bingule. NJegove posmrtne ostatke majka Živana je prenela u Martince i sahranila na mesnom groblju. I danas tamo stoji mermerni spomenik sa ispisanom majčinom tužnom porukom.
Mnogo godina kasnije, 24. avgusta 1989, prilikom seoske proslave, žitelji Martinaca su na centru otkrili i njegovu spomen-bistu. Nažalost, bronzano poprsje odvažnog martinačkog i sremskog lekara Lazara Kurčulića, koje se nalazilo ispred prostorija mesne zdravstvene stanice, pre nekoliko godina je nestalo. Jedini ovdašnji živi rođak doktora Lize, Rajko Kurčulić (1957), kaže da ukradena bista nikada nije pronađena i da je verovatno pretopljena. Pojedini meštani smatraju da je u pitanju nedelo pojedinih obesnih mladića, napominju da je dolazila i policija, tek, pronađene su i vraćene samo biste Save i Jovanke Gabošac.
D. Poznanović
