Stalna poskupljenja, na koja je naš čovek godinama unazad navikao, a koja su u poslednje vreme podgrejana aktuelnom geopolitičkom i ekonomskom situacijom u svetu, iz dana u dan se odražavaju kako na osnovne životne namirnice, tako i na komunalne usluge, gorivo, ali i sve druge potrepštine čija kupovina sve više utiče na kućne budžete građana. S tim u vezi, izvesno je da se struktura potrošnje menja, da građani biraju prioritete, te da se dela uobičajene potrošnje odriču, kako bi koliko-toliko sačuvali životni standard. Mnogi su primorani da pažljivije planiraju svaku kupovinu, odlažu troškove i odriču se stvari koje su do nedavno smatrali uobičajenim delom svakodnevice.
Upravo na ovu temu, novinari Sremskih novina razgovarali su sa građanima Srema.
Život u kriznim vremenima
Naši sagovornici u Staroj Pazovi pripadaju generacijama koje su preživele velike svetske i, ne manje, regionalne krize od osamdesetih godina prošlog veka do danas. Već su bili punoletni u vreme prinudne štednje benzina u par-nepar režimu i nestašica još nekih naftnih derivata i higijenskih sredstava osamdesetih godina. Preživeli su i inflaciju devedeset i druge, u kojoj „nisi mogao da stigneš da kupiš ni osnovne životne namirnice, pa smo mesili hleb i pravili domaću čokoladu“, sećaju se i isplata zarada u naturi, u hrani i prašku za veš. Onda su bile sankcije, ratišta, NATO agresija, svetska ekonomska kriza 2008, poplave u našim krajevima 2014. godine, korona, rat u Ukrajini i sada ovo na Bliskom istoku. Boško Janković smatra da nas svaka kriza dovodi u iskušenje i problem – kako da se organizujemo po pitanju svog budžeta.
-Što se mene lično tiče imam dovoljno godina i naučio sam da se vladam u takvim situacijama. Naravno, razmišljao sam o tome šta mi je najpotrebnije. A, da li sam se odricao nečega u vreme krize, svakako da jesam – kaže Boško.
U kriznim periodima se maksimalno racionalizuje potrošnja u svim oblastima života.
-U tom periodu ne planiram neko putovanje, izuzev ako se nešto ne uštedi. Ne vozim automobil bez preke potrebe, ne kupujem nameštaj niti bilo šta investiram. U svakom slučaju, ako dobro isplaniram potrošnju novca kojim raspolažem kriza može da se prebrodi – zaključuje Boško.
U krizi se odlažu sve investicije, na kući se rade samo neophodne popravke kaže Snežana Klaćik.
-Dosta kriza smo mi proživeli i zaista, dosta toga se mi ovde odričemo, čini mi se prvo nepotrebnih putovanja i poseta. Odlažu se investicije u kuću, krečenje na primer, radi se samo neophodno održavanje – primećuje Snežana.
U domaćinstvu se takođe primenjuje „odricanje od kupovine“ i štednja.
-Što se tiče hrane, pribegavam kućnoj varijanti, što znači da ne kupujem gotovu hranu ako se može u kuhinji pripremiti. U svojoj bašti uzgajam povrće neophodno za svaki dan i na taj način doprinosim uštedi kućnog budžeta. Što se tiče kućne hemije kupujem porodična pakavanja, prašak za veš, šampone i slično. Velika pakovanja su uvek isplativije – kaže ova Staropazovčanka.
Što nije nužno, može da izostane
Mitrovčanka Mirjana Radovanović kaže da je njena porodica počela da se odriče nekih stvari koje nisu nužne za svakodnevni život.
-Ranije smo suprug i ja znali da odemo u pozorište ili bioskop u Rumu ili Novi Sad, a onda da tamo sebi kupim nešto od garderobe što mi se dopadne. Međutim, sada dobro razmislim pre nego što na takve stvari potrošim novac jer su mi postale luksuz. Cene su otišle toliko gore da čovek mora da pravi prioritete, pa su zabava i uživanje nekako prvi na listi za odricanje. Čak i kada je reč o hrani, trudimo se da kupujemo planski i da ne bacamo ništa, ali se i tu vidi razlika jer se manje kupuju neke skuplje namirnice. Automobil koristimo samo kada baš moramo, dok smo ga ranije vozili mnogo više bez razmišljanja. Što se tiče većih ulaganja, poput nameštaja ili krečenja, to smo potpuno odložili za neka bolja vremena, jer trenutno jednostavno nije prioritet – kaže Mirjana.
Penzionerka iz Sremske Mitrovice Dragica Mihajlović ističe da joj najteže pada to što je počela da preskače lekarske preglede, iako zna da ne bi smela i dodaje:
-Kao penzionerka, sa ovim primanjima, jednostavno ne mogu da izdvojim novac za privatne preglede, a u državnim ustanovama se na sve dugo čeka ili ne mogu da dobijem uput kada mi je potreban. Ranije sam se trudila da redovno kontrolišem zdravlje, da odem kod lekara čim osetim da nešto nije u redu, ali sada sve odlažem i nadam se da nije ništa ozbiljno. Kada platim račune i kupim osnovne namirnice, za takve stvari više ne ostane gotovo ništa. Čovek dođe u situaciju da bira između toga da li će kupiti lek ili otići na pregled, a to je zaista poražavajuće. Zdravlje bi trebalo da bude na prvom mestu, ali u ovim okolnostima mnogi od nas nemaju taj luksuz.
Gradski izlozi izvlače novac
Poskupljenja nisu zakucala na vrata frižidera Dragana Belotića iz Rume i nada se da do toga neće ni doći. Nisu stigla ni do rezervoara automobila. Zadovoljenje osnovnih životnih potreba njega i porodice nisu na udaru, ali neki veći poduhvati su pretrpeli korekcije. Možda zbog poskupljenja, možda zbog većih životnih preokreta, a možda i zajedno.
-Uskoro zasnivam porodicu i u toku sam selidbe u nov životni prostor. Umesto da kupujemo nameštaj, iako nisam majstor, već kuvar, uspeo sam kompletan stan da opremim sam. Slobodno vreme u prethodnih nekoliko meseci sam iskoristio da napravim kuhinju, dnevnu, spavaću i dečiju sobu i tako smo sigurno prilično uštedeli. Prvo sam zadovoljan što ćemo supruga i ja imati autentičan enterijer, a drugo, sigurno smo u džepu ostavili par hiljada evra. Taj novac odlazi na organizaciju svadbe. Što se garderobe tiče oboje nismo zahtevni i tu nam se navike ne menjaju, ionako većinu kupujemo preko jeftinijih sajtova. Ostane nešto i za uživanje, poneki moto skup i vožnju motorom. Nije vreme za razbacivanje, to je sigurno, ali nije kaiš stegnut u potpunosti, kaže Dragan Belotić iz Rume, koji zajedno sa suprugom radi po dva posla i dodaje da jedino tako može pristojno da se živi.
U selu niko ne ostaje gladan
U selu je vazda bilo drugačije. I kad je kriza zna se da bar niko neće ostati gladan. A o gladi niko ni ne razmišlja.
Radomirka Katafaj iz Nikinaca kaže da živi kao što je živela. Jer na selu, pogotovo za prekaljenu domaćicu, krize deluju drugačije.
-Ja živim kao što sam i do sada. Ne primetim nikakvu razliku. Hrane na selu ima i tu se u poslednje vreme ništa promenilo nije. I ako se vide poskupljenja, hranimo se jednako kao i ranije. O troškovima benzina ne razmišljam ja, već sin, a ne vidim da je smanjio kretanje. O kupovini garderobe izlišno je govoriti u mom slučaju, jer ni pre, ni sada nisam pomodarka. Novac se lako potroši kada si u gradu jer izlozi privlače na sve strane. U selu toga nema, pa kad ne ideš u grad, nemaš izazove te vrste. Živim normalno kao i do sada i nadam se da se to neće promeniti, kaže Radomirka iz Nikinaca.
Odlazak u prodavnicu postaje stresan
Nataša Stašević iz Inđije kaže da je najveća promena u njenoj porodici vidljiva kada je reč o kupovini hrane i izlascima.
-Ranije smo bez mnogo razmišljanja mogli da odemo na ručak ili vikendom sednemo negde na kafu. Sada se sve svodi na osnovno, kupujemo samo ono što moramo, a sve ostalo dobro razmislimo da li nam je zaista potrebno, ističe Stašević.
Ona dodaje da su i deca osetila promene, jer se sve manje kupuju slatkiši, grickalice i sitnice koje su nekada bile uobičajene.
-Odlazak u prodavnicu postaje stresan, u hodu se odričem nekih artikala i namirnica kada uporedim cene sa količinom novca kojim raspolažem, preračunava se naša sagovornica, praveći poređenje koliko namirnica je do skoro mogla da kupi za jedan ček, a koliko sada.
Ona napominje da su izlasci uvek prvi na listi odbacivanja, ali da to ne vodi dobrom kvalitetu života u dugoročnom smislu.
Slično iskustvo ima i Marija Nedeljković iz Inđije, koja navodi da su mnogi građani primorani da se odreknu garderobe, putovanja i druženja.
-Prvo smo smanjili odlaske u kupovinu odeće, zatim vikend putovanja, a sada već gledamo i kako da uštedimo struju, vodu i grejanje. Sve je postalo preskupo i čovek mora da bira šta mu je prioritet, kaže Nedeljković i ističe da se u poslednje vreme više vodi računa o bacanju hrane, da se više ekonomiše i racionalnije sprema.
Neretko građani rade i po dva posla, često i sezonski, kako bi pokrili sve životne potrebe.
-Razmišljam da se angažujem na sezonskim poslovima negde na moru, s jedne strane, to mi je jedini način da vidim more, a s druge, možda i ostane neki dinar za zimsku sezonu, ističe Nataša Stašević.
E.S.N.
