Poljoprivrednici Milenko i Biljana Stanimirović iz Kuzmina višestruki su šampioni Novosadskog poljoprivrednog sajma, a brojne medalje ovoj porodici dodeljene su za kvalitetnu proizvodnju bostana i paprike.
Njihove lubenice, dinje i povrće meštani i prolaznici pazaruju svakodnevno u glavnoj kuzminskoj ulici, na tezgi koju već godinama drže ispred svoje kuće.
Kako kaže Biljana, njih dvoje su ovaj posao nasledili od Milenkovog oca, mada je i njen deda svojevremeno uzgajao bostan.
-Kod mene u prodici bostan se gajio sa prekidima, ali u porodici Stanimirović to je tradicija duga već pola veka, tako da smo suprug i ja samo nastavili posao koji je započeo još njegov otac. Lubenice sejemo na površini od dva i po jutra, dok na pola jutra imamo dinje. Nismo nikada vagali koliko je težak rod u celokupnoj sezoni, ali sve količine koje proizvedemo prodamo isključivo na kućnom pragu, na tezgi koju imamo ispred kuće, na glavnoj ulici. Zadovoljna sam ovim poslom, iako od njega ne može da se živi, nego samo može da se preživljava i to nategnuto. Radimo sve sami, radnike ne plaćamo, a suprugu i meni jedino pomaže sin kad ima vremena od svog posla i moja majka kada je zdravlje služi. Jer, ako bi platili još i nadničare, tek onda ne bi imali nikakvu zaradu. Pored bostana imamo i jutro paprike. Nekada smo je sejali na površini od tri jutra, ali smo odustali od toga jer ne možemo sve da postignemo, pošto papriku ručno rasađujemo – ovako o poslu kojim se bavi njena porodica priča Biljana Stanimirović iz Kuzmina.
Ona kaže da su im najčešće mušterije ne samo Kuzminci nego i prolaznici, jer su tokom svih ovih godina uverili da od njihovih lubenica, kako ističe, “nema lepše i slađe nigde”.
-Potvrda ovoga što kažem su i brojne medalje koje smo dobijali za naše lubenice, a put do dobrog kvaliteta zavisi kako od načina proizvodnje, tako i od vremenskih uslova. Mi na vreme ne možemo da utičemo, ali zato vodimo računa o procesu proizvodnje. Koristimo posebne vrste đubriva, posebne prihrane, jer za lubenicu ne može ići ono što koriste ratari, a tako dosta ljudi radi. Kada su dinje u pitanju, sejemo samo ananas sortu. Ni njih, kao ni lubenice, ne prskamo nikakvim sredstvima za prinudno zrenje, nego beremo samo ono što sazri prirodnim putem u toku dana. Za nas koji se bavimo povrtarstvom, prvi poslovi počinju već krajem februara kada se pripremaju plasetnici. Nakon toga ide priprema za setvu, pa onda i sama setva, a prva berba počinje krajem juna. Međutim, ove godine zbog loših vremenskih uslova berba je zakasnila, tako da smo prve lubenice imali u ponudi tek početkom jula. Do kada će trajati sezona još uvek ne možemo da procenimo, ali obično poslednje kolo beremo u oktobru – priča Biljana.
Prema njenim rečima, u planu im je da naredne godine smanje površine pod bostanom, jer se taj posao sve manje isplati, s obzirom da je ulog jako veliki i da je sve poskupelo, a jedino je cena lubenice ostala ista.
S. Mihajlović
