Samo dva sata dovoljna su Branislavu Vukasu, čistaču inđijskih ulica da vrati sjaj nekoj od najdužih ulica u gradu, nakon deset godina provedenih u Javnom komunalnom preduzeću „Komunalac“:
-Volim ovaj posao, uživam u čistim i uređenim ulicama, prve su reči Branislava Vukasa, posle kojih je rekao da njegov dan počinje u četiri sata, da do sedam časova sve mora biti besprekorno čisto i da tako i jeste u Inđiji.
-Ko hoće da radi, posao nije težak. Svi kažu da sam dobar radnik i meni je to veoma važno, kaže Vukas, počevši priču od lepih devojaka koje svakodnevno sreće:
-To je pod brojem jedan, sve me prepoznaju i lepo mi se jave, što mene čini srećnim, kroz smeh nam govori Branislav, ovaj inđijski šarmer kojeg biste retko mogli sresti bez osmeha na licu.
Njegova svakodnevica, kao i njegovih kolega, najčešće nije prijatna. Borba sa lošim ljudskim navikama nekada je uzaludna, jer se svest građana o pravilnom odlaganju otpada najteže menja.
-Kad vidim ulicu da je mnogo prljava, dam sebi nekoliko sati vremena i dam sve od sebe da pokupim svo smeće bačeno po javnim površinama. Tu bude svega, opušaka, kutija, kesa. Počistim prašinu i tako svako jutro ispočetka, kaže Vukas, apelujući na svoje sugrađane da se odgovornije ponašaju prema životnoj sredini.
-Ima i onih koji sa terase bacaju otpad u kante, pa gde padne. Računaju mi ćemo to pokupiti, to nam je posao, mršti se Branislav, ističući da sedam čistača ne mogu počistiti ono što ceo grad može da isprlja.
Ovaj rudarski posao podjednako je težak i zimi i leti, čišćenje snega i leda tokom zime je prioritet, kaže Branislav, objašnjavajući da je brzina najbitnija:
-Najteže je očistiti posle nekih velikih manifestacija koje se održavaju u gradu, ostane mnogo otpada na inđijskim ulicama, ali mi poranimo, zasučemo rukave i do početka radnog dana za većinu sugrađana, sve bude čisto i uredno, kaže Vukas, ponosan što ima priznanje kako svojih sugrađana, tako i kolega i svih zaposlenih u Komunalcu.
Branislav apeluje na Inđinčane da im ne bude teško da smeće bacaju u posude za to predviđene, kaže da je odnos prema životnoj sredini odraz kućnog vaspitanja koje na ulici dolazi do izražaja:
-Trebalo bi da nam je svima prioritet čistija sredina, što podrazumeva i lepša i zdravija, ja ću se za to uvek boriti, kao i moje kolege, ali zajedno bismo mnogo više postigli, uveren je Branislav, navodeći i neprijatne situacije u svom poslu:
-Dešava se da nam se neko od prolaznika neprimereno obrati, da pokuša s nipodaštavanjem da tretira ovaj posao. Mi damo do znanja da to nije u redu, ali nekad se i pretera, rekao je Vukas.
-Stalno se pitamo kome smetaju betoske kante za odlaganje smeća, jer ih često nalazimo po kanalima, nije ih lako vratiti na mesto, a još je teže objasniti nekim građanima da to ne čine, razočaran je pomalo Branislav Vukas.
I kao što je počeo priču, on je i završava sa lepim devojkama, koje su, kako kaže, baš po meri lepog mesta kao što je Inđija, a naš vladar na inđijskim ulicama nastavlja svoju bitku za čistiji grad.
M. Stupar
