Već na samom početku pisanja velika dilema: kako predstaviti Lazara Ćalića (24), iz Erdevika? Osnovna “vodilja“ za ovu priču, Lazar Ćalić je kako kaže “rođeni Sremac“, boćar! Malo čudno!? Ali, to nije sve!
-Rođen sam u Sremskoj Mitrovici, ali sam sve vreme u Erdeviku. Ovaj podatak mi je jako bitan, Erdevik pruža dosta mogućnosti za uživanje. U Sremskoj Mitrovici sam 2017. završio gimnaziju i iste godine upisao psihologiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Od 2021. godine sam diplomirani psiholog, a trenutno sam na master studijama. Radim kao zamena u dve škole u Šidu, u Gimnaziji “Sava Šumanović“ u nastavi, a u Tehničkoj školi “Nikola Tesla“ kao stručni saradnik – počinje Ćalić.
Sremac, a boćar!?
-Boćanje je za mene nastavak porodične tradicije. Otac Svetozar i njegov stric su igrali za klub u Erdeviku i vodili me na treninge i utakmice. U to vreme još jedan stric je postao boćaroš. Svi smo i dalje u ovom sportu. Treba istaći da je još nekoliko rođaka, manje – više igralo. I tako, malom po malo, i ja sam se sve više počeo zanimati za boćanje. Otac mi je bio prvi trener. Prva registracija mi je bila 2011. godine, a od 2015. sam stalni član BK “Fruška gora“ iz Erdevika. Dok sam studirao, igrao sam za BK “Vojvodina“ iz Novog Sada i tamo upoznao Prvu ligu. Taj period za mene je vrlo bitan, jer sam uvideo značajnu razliku između igranja za Prve i Druge lige. Ne samo u kvalitetu, već i po samom rezonovanju igre – kaže Lazar i dodaje:
-Ove godine sam se vratio u matični klub. Pored boćanja, počeo sam se zanimati i za petanku. Posebno pamtim osvojena Prvenstva Vojvodine i Srbije, za uzrast U18 i U24. Mislim da su pojedinačna prvenstva pravo “ogledalo“ svakog igrača, sami odlučujete, dobijate i gubite. Svaka odluka je bitna, jer nema saigrača da “peglaju“ vaše greške ili da se “šlepaju“ uz vas. Rado se odazivam pozivima da učestvujem na domaćim i međunarodnim turnirima. I dalje mislim da boćanje kod nas nije dosegao adekvatan nivo. Većina klubova se usredsređuje na opstanak, a ne na razvoj. Malo smo zastupljeni u medijima, a okolina nas dalje gleda čudno – iskreno će Erdevičanin.
Lazar kaže da su boćari za veći deo javnosti uglavnom penzioneri koji se rekreiraju, ne vide lepšu i zahtevniju stranu sporta. Napominje da vidi poboljšanje u odnosu na onu igru u koju je ušao kao mali. Pojedinci napreduju i sve su više konkurentni igračima iz evropskog i svetskog vrha. Srpsko boćanje dobija i prve zatvorene terene, balone i hale. Uz bolju organizaciju treninga i pravu promiciju u javnosti, mogu se privući mladi. Iako je imao više ponuda, Lazar Ćalić ostaje u BK „Fruška gora“. Želja mu je da pomogne klubu da se vrati u Prvu ligu. Sagovornik je prepoznatljiv kao boćar. Ali, to je samo jedna “strana” njegove ličnosti.
-U našoj porodici “vojvođanski momenat“ ima značajnu ulogu. Posebnu pažnju posvećujemo i rakiji, svinjokoljima i domaćim proizvodima. Trudimo se da držimo prakse naših starih, među kojima je i nošenje šešira. I da budem iskren, volimo kada drugi mogu da probaju rakiju ili kulen i da nas pohvale – rekao je boćar.
Od svoje devete godine svira na oduševljenje familije i prijatelja, tamburu. Bio je član dva školska orkestra uz selu i u Sremskoj Mitrovici. Svira i drombulje. Lazar Ćalić je i “slikar naivac“. Između ostalog, koristi staru kinesku tehniku, slikanje čajem.
-Iskren da budem, privukla me je ekscentričnost. Za ovu ideju zaslužna je knjiga Milorada Pavića “Predeo slikan čajem“. Do te knjige nisam znao za ovu tehniku, koja nije preterano zastupljena u svetskom slikarstvu. Prošle zime sam rešio da se oprobam. Koristim čaj i mastilo. Zadovoljan sam napretkom. Do sada sam uradio nekoliko pejzaža, portreta, slika životinja, karikatura (u grafitu), mrtve prirode i ikona. Sam postupak je veoma jednostavan, a radi se kao sa akvarelom, uz napomenu da su boje svetlije i teže se mešaju. Sve u svemu, radim mnogo stvari koje drugi ne rade. Što bi rekao Mika Antić: “Čim oživim – šešir nakrivim! Čim zinem – od sebe ginem!“ – priznaje Laza.
Eto, to je Lazar Ćalić! Sremac iz Erdevika, ne baš tipičan! Bože, a kako li izgleda tipičan Sremac!?
