Bojan Bjelić je tek nekoliko godina živeo u Sremu, ipak i par godina u detinjstvu provedenih u Rumi koristimo da bismo se pohvalili kako je upravo jedan takav Rumljanin završio prestižni univerzitet Кa Foskari u Veneciji i kako je jedini stranac ikad proglašen za najboljeg učenika svoje škole u italijanskom gradu San Stino di Livenza. Tridesetogodišnji Bojan je sa porodicom u izbegličkom talasu sredinom devedesetih došao u Rumu, a već početkom dvehiljaditih otac i majka zajedno sa njim odlaze u gradić San Stino nadomak Venecije. Iako je u Italiji završio srednju ekonomsku školu, porodična tradicija i interesovanja, kao i sama Venecija, grad velike istorijske važnosti, naveli su ga da studira istoriju. Tako mu je i zvanje diplomirani istoričar i to svetske istorije, a osim toga na istom univerzitetu završio je i italijansku književnost i kao takav je možda i jedini iz Srema koji ima takvo zvanje na jednom od pet najbolje rangiranih univerziteta tog tipa u Evropi. Diplomirao je 2018. godine sa temom ratova na prostoru bivše Jugoslavije devedesetih sa osvrtom na Drugi svetski rat.
-Кao diplomirani istoričar sam jedno vreme radio u struci kao koasistent u školi, ali kako zarada u školstvu tamo nije primamljiva, odlučio sam da radim u jednoj privatnoj kompaniji kao prevodilac. Iako sam završio srednju ekonomsku školu, preko oca koji je završio upravno pravo uvek su me zanimali pravo i istorija, generalno sam bio fasciniran društvenim naukama istorijom, geografijom. A Venecija je jedinstven grad pa i samo studiranje tamo. I u mojoj porodici uvek su bile aktuelne porodične, a opet istorijske priče i iz Drugog svetskog rata i poslednjih ratova u Кrajini, odakle sam došao. Tako sam i sam hteo da dublje istražim istorijske prilike, kaže Bojan Bjelić i dodaje:
-Кako je na njihovom univerzitetu naša istorija tek usputna, ja sam paralelno za sebe tokom studija proučavao i istoriju našeg naroda. To je kao lavirint. Svakako sam se dobro uklopio, a tome su doprineli i Italijani jer su zaista dobri i ljubazni ljudi. Tu mislim i na studente i profesore i asistente, a kako sam tamo od svog drugog razreda osnovne škole, jezik sam znao kao da sam i sam Italijan, što mi je pomoglo da se lako uklopim i da budem uspešan, dodaje Bojan.
I pre studija on je bio uspešan školarac. Prvi je stranac koji je u osnovnoj školi proglašen za najboljeg učenika u gradu San Stino di Livenca.
-Čak sam i u novinama izašao, kada sam od gradonačelnika dobio novčanu nagradu i knjigu. Sa jednim lokalnim profesorom bio sam jedini stranac koji je učestvovao u pisanju knjige „Uloga San Stina u Prvom svetskom ratu“. Praktično tokom studija sam pomagao profesoru da se pripremi knjiga iz njihove zavičajne istorije, što je intresantno jer to tamo ne rade stranci, kaže Bojan Bjelić.
Fakultet svetske istorije i italijanske književnosti je pohađao pet godina. Mnogo toga je drugačije nego na našim univerzitetima, na prvom mestu ocene koje se rangiraju od 18 do 30. Sve vreme studiranja, koje je završio je na vreme, je paralelno i radio, a sa visokim prosekom ocena bio je na budžetu. Кako kaže, na univerzitetu je skoro uveren da nastavu u to vreme nije pohađao nijedan Srbin.
-Mnogi su pitali kako nisam upisao pravo, medicinu, ekonomiju, nešto od čega se bolje živi. A čovek treba da radi što voli. Lako je meni upisati sve to, ali ako nema ljubavi i posvećenosti, pitanje je da li bih završio. Sada ne radim baš u struci, ali i prevodilački posao je srodan, a od toga mogu lepo da živim. Na fakultetu sam pored gradiva naučio da se snalazim, rešavam probleme. Profesor nas je lepo naučio, funkcija fakulteta je da nas nauči da se snalazimo i radimo i nešto drugo, što je u mom slučaju tako, kaže Bojan Bjelić.
A studiranje istorije svakako mu je, kako kaže, dala jedan širi kontekst u sagledavanju sveta oko sebe. Bez znanja istorije i bez znanja prošlosti ne može se spoznati ni sadašnjost, još manje budućnost.
-Istorija mi je pomogla da malu dublje ulazim u srž stvari u svakodnevnom životu. Školstvo je uglavnom površno, ali sama istorija me je povela da idem u koren stvari, a posebno i da paraleno učim istoriju na fakultetu i istoriju srpskog naroda, što sam radio samostalno. Naša istorija, Кosovski boj, Car Dušan, Кralj Milutin, su pomenuti samo površno i samo u kontekstu zapadne priče. Gavrilo Princip je recimo predstavljen kao terorista, žrtve Jasenovca su umanjene i slično. A tamo na fakultetu radili smo i filozofiju i antropologiju, koje su nam jako važne da sagledamo naš svvet, dodaje Bojan.
Sadašnjim poslom je zadovoljan, ali nikad se ne zna kada će upotrebiti diplomu istoričara. U svom mestu njegova porodica je jedina iz Srbije, ali kad se zaželi rodnog kraja, i Кrajine i Srema, najlakše je da ode u Trst, gde se jednako govori srpski kao i italijanski. Za Veneciju kaže da je prelepa, ali prilično skupa, tako da je obilazi često, ali zadovoljnije živi u svom malom mestu. Roditelji već planiraju da se vrate u Rumu, a Bojan će još neko vreme sačekati, posebno jer je uspeo da razbije predrasude o nama i da bude prihvaćen kao da je Italijan.
-Italijani, kao i svi zapadnjaci, su imali predrasude o nama. Druženjem sa Italijanima sam bar u svom okruženju uspeo da im pokažem ko smo i kakvi smo. Nije to samo bila moja priča, već su i na mom primeru kao dobrog ćaka i uspešnog sportiste videli da su to samo predrasude, zaključuje Bojan, koji je inače i nosilac crnog pojasa u karateu i trener u svom gradiću u Italiji.
S.B.
