Piše: Nemanja Milošević
U nekoliko navrata smo već čuli da je pred nama izuzetno teška zima. Cena energenata je uveliko paprena, a po svemu sudeći, takva će ostati do daljnjeg.
Međutim, nisu samo gas i nafta ono što muči našeg čoveka. Svi oni koji su mislili da ih energetska kriza, bar kada je u pitanju grejanje tokom predstojeće zime, neće mnogo dotaći, grdno su se prevarili. Kako stoje stvari, ni oni koji se greju na čvrsto gorivo neće ostati neoštećeni, jer – metar drva je otišao u nebesa! Uprkos tome što cena transporta izazvana poskupljenjem nafte nikako ne može da podigne cenu kubnog metra za čak 50 odsto. A, smatram da ni rastuća inflacija nije adekvatno opravdanje za toliko poskupljenje.
Razume se, sezona nabavke ogreva je već polako počela, ali izgleda da je sam pomen mogućnosti nastanka energetske krize naše ljude naterao da masovno pohrle na stovarišta, vašare i pijace. U strahu od još većih poskupljenja, za cenu više niko i ne pita. “Tovari što više! Platićemo, pa makar od usta odvojili”. A, od tih usta se zbog ogreva odvaja još odavno. I to dobrano.
Ona šestica na prošlogodišnjih šest hiljada dinara za metar bukve sada se okrenula naopako, pa je za metar omiljenog srpskog ogrevnog drveta sada potrebno izdvojiti čitavih devet hiljada dinara?! Neću vas pitati kako se bilo kom kupcu to isplati, jer jasno je da, uprkos tome što je grejanje na čvrsto gorivo do sada bila jeftinija, sirotinjska alternativa, kupovina TA peći i plaćanje nešto većeg računa za struju tokom zimskih meseci sigurno košta manje od minimum šest-sedam metara drva, koliko je potrebno za grejanje jednog manjeg domaćinstva. Bez obzira na najavljeno poskupljenje električne energije.
Ali, ko bi rekao da će poskupljenje ogreva biti baš toliko? Dalo se naslutiti, ali mnogi smo ipak ostali iznenađeni.
Sa druge strane, cena nije jedino što muči Srbina. Mislim da veći problem predstavlja, doslovno rečeno, bezobrazluk prodavaca. Istih onih kod kojih, primera radi, zakažeš isporuku za četvrtak u osam sati ujutro, pa se, kada dogovoreno vreme dođe, niti pojavljuju sa drvima, niti se javljaju na telefon. Zavlače te na razne načine nedeljama, a nekad i mesecima. I onda, sasvim nenadano, u trenutku kada im se tako nakrivi šubara, jave ti da stižu za pola sata. Ponavljam, nedeljama ili mesecima nakon dogovorenog termina. A, kada im kažeš da si u međuvremenu već obezbedio drva kod drugog trgovca (često po još višoj ceni jer ne možeš da čekaš) – svađa u najavi!
Nego, nikad mi nije bilo jasno čemu to zavlačenje. Ako smo se sve dogovorili, i ako taj ogrev plaćam pošteno – čemu odlaganje i izgovori? Pa, ništa ti meni, prijatelju, ne poklanjaš! A, i svakako ćeš da me zavrneš bar za jedan metar, jer – umeš da složiš.
I da, da ne zaboravim. U tom vremenu od dogovorene isporuke do kasnijeg javljanja prodavca – cena uglavnom skače. Jer, na primer – pala je kiša! Sad, ne znam kakvu kauzalnu vezu pljusak ima sa cenom već isečenih i skladištenih drva, ali stvari tako stoje. Isto kao što nakon tog istog pljuska cene na pijacama munjevito rastu.
Baš iz ovog razloga, iako sam u prvi mah bio protivnik toga, smartam da i pijačari i trgovci poput ovih koji prodaju ogrev treba da budu oporezovani, odnosno, fiskalizovani. Ako već dižeš cenu po sopstvenom nahođenju, samo zato što si rešio da ostvariš 50 odsto veći profit na osnovu ničega, plati, bato, i porez!
