Piše: Nemanja Milošević
Nije mnogo vremena prošlo, a ja opet o vaspitanju. Ali, neke stvari na mene prosto ostave snažan utisak, pa bih verovatno pukao ako ne bih napisao što mi je na srcu, uprkos tome što će me verovatno dušebrižni roditelji, o kojima će biti reči u redovima koji slede, nazvati decomrscem.
Govorio sam, sećate se, o onoj deci koja prave haos na mitrovačkoj Gradskoj plaži. Onoj što ti trče preko glave, sipaju pesak u nos i oči, skaču po vodi, gađaju te loptom i još koječim. A isto tako, pisao sam i o roditeljima, koji su zapravo krivi za ovu pojavu. Istim roditeljima među kojima se našla i brižna majka koja je među par hiljada kupača izgubila svoje dete, a da nije ni primetila.
Nego, da pređem na stvar. Ovih dana, na mitrovačkim ulicama takođe se okupilo nekoliko hiljada ljudi. Srem Folk Fest je, nakon svima nama preduge pauze, ponovo okupio Mitrovčane koji su četiri večeri uživali u vrhunskom folkloru.
Kako tradicija nalaže, učesnici su posetiocima priredili čuveni defile gradskim ulicama. Na raskrsnici kod pošte, zavidan broj ljudi gledao je igre izvođača iz različitih krajeva sveta. I čitav taj nastup u okviru defilea bio bi savršen, da je ne tako mali broj ljudi usvojio makar trunku bontona i ponašao se u skladu sa manifestacijom na koju je došao.
U prvom redu, pred izvođačima, kao i uvek nalazile su se novinarske ekipe. Snimatelji i fotoreporteri davali su sve od sebe kako bi uhvatili najbolje kadrove. Ali, u jednom trenutku, čitav naš trud pao je u vodu, jer kako napraviš korak napred da bi uhvatio pomenuti kadar, horda dečurlije ne da ide za tobom, nego doslovno gazi preko novinarskih ekipa.
I ne samo to. Osim što smo ostali dobrano izgaženi, upadima na ulični podijum ništa bolje nisu prošli ni izvođači.
E sad, kao što rekoh, nisam decomrzac. Jer, šta zna dete od tri, četiri ili pet godina? I deca mi uopšte nisu baš toliko smetala. Niti bilo kome od nas. Bes u nama probudili su roditelji, babe i dede koji su doveli svoju decu ili unuke, bez namere da vode računa o njima. U nekom trenutku, jedna starija gospođa je čak počela da nas tera sa radnog mesta, kako bi sa unucima mogla da uđe u prostor za ples.
Sa druge strane, osim bezobzirnosti prema ljudima koji samo obavljaju svoj posao, moram da primetim da ovi ljudi nemaju obzira ni prema toj svojoj, rođenoj deci. Šta mislite, koliko je bezbedno da malo dete uđe među folklorni ansambl koji izvodi svoju tačku? Šta bi bilo ukoliko bi neko nehotice udario to dete, zgazio ga, očepio? Razmislite malo i o tome.
Ali, o tome, izgleda, niko nije razmišljao. Niko nije razmišljao ni o radnicima obezbeđenja koji su davali sve od sebe da čitav defile prođe u najboljem redu. Niti o tome da svakoga sa akreditacijom oko vrata mora da propusti jer za to postoji razlog.
Svesni smo mi toga da možda nemate najbolji pogled jer stojimo ispred vas. I žao nam je zbog toga, ali mi svoj posao moramo da odradimo što bolje. Uostalom, da nije nas, verovatno ne biste znali ni za jedno dešavanje u gradu, jer sve informacije vam dostavljamo upravo mi, mediji. I, takođe, da nismo ispred vas, nikada ne bi bilo onih silnih fotografija koje ste ovih dana lajkovali po društvenim mrežama.
Zato, sledeći put, molim vas, samo poštujte pravila. Mislim da nije teško biti fin. A, nije teško tome naučiti ni decu. Samo ih vaspitajte, jer ovakvim ponašanjem učinićete samo to da jednog dana postanu bezobzirni i bahati ljudi. Vaspitajte ih vi, da to umesto vas ne bi morali da čine slučajni prolaznici na ulici, novinari, spasioci na plaži, kupci u Lidlu… I, ukoliko vas neko iskritikuje, pre nego što se posvađate i osudite ga, prvo se zapitajte da li ste možda vi negde pogrešili.
