Stvaralački rad mladog akademskog slikara iz Šida, Miloša Ostojića poslednjih nekoliko godina je veoma raznovrstan. Pored pedagoškog rada u šidskoj Osnovnoj školi „Branko Radičević“, on je takođe i nastavnik u „Art start“ školi crtanja. Ovaj talentovani umetnik, koji je završio osnovne i master studije na Likovnoj akademiji u Beogradu u klasi profesorke Anđelke Bojović, posvećen je svim slikarskim izazovima, kao što su portretisanje ljudi, ikonopis i oslikavanje većih zidnih površina – murala.
A s obzirom da se njegov rad u Šidu prati i prepoznaje, ove jeseni dobio je poziv iz Udruženja žena „Filip Višnjić“ iz Višnjićeva, da oslika ulaz u Etno postavku u čast Filipa Višnjića, a povodom manifestacije „Višnjićevi dani“. I mesec dana kasnije, Višnjićevo je dobilo mural sa jedinstvenom i unikatnom predstavom slepog guslara.
-Najlepše od svega je to što sam imao maksimalnu slobodu i poverenje da ovaj mural uradim prema sopstvenom doživljaju.. Na samom ulazu, iznad Filipa, nalazi se orao raširenih krila, spreman da poleti u susret nekoj novoj bitki, poput našeg guslara koji je sa ratnicima išao u boj i pesmom ih bodrio. Orao simbolizuje pobedu i nebeske visine kojima mi oduvek kao narod stremimo. Pored murala u Višnjićevu, ove godine nastalo je još nekoliko murala u Šidu i okolini. A delo na koje sam izuzetno ponosan su likovi dva svetitelja na crkvi Svetog proroka Ilije u Gibarcu. Veoma sam zahvalan svim na podršci i ljubavi. To je jedan od motiva koji me pokreće da radim ovaj posao i trudiću se u budućnost da i dalje ulepšavam građevine snagom svojih likovnih dela – kaže Miloš.
On dodaje da je svoje prve korake na slikarskom putu napravio još u ranom detinjstvu, kada je imao svega pet godina. Njegovi roditelji su odmah uočili talenat koji poseduje i bili su mu podrška da nastavi u tom pravcu. Kasnije je podrška stigla i od učitelja, a posle i od nastavnika, naročito od Božidara Stojkovića, koji mu je predavao likovno.
-Nakon završene osnovne škole, upisao sam srednju umetničku školu za dizajn “Bogdan Šuput” u Novom Sadu, a posle toga Likovnu akademiju u Beogradu. Nakon završene akademije, vratio sam se u Šid i zaposlio se kao profesor likovne kulture u Osnovnoj školi “Branko Radičević”. U Šid sam se vratio jer ovde imam više prostora za rad, za slikanje. Moja platna su velika, pa je teško u Beogradu naći idealan prostor za takav posao, a da pri tom nije previše skup, a kod kuće imam odlične uslove za rad. Skoro celu kuću sam pretvorio u jedan veliki atelje i u njoj stvaram dela koja krase pravoslavne hramove, poslovne prostore, privatne kolekcije i domove ljubitelja moje umetnosti u zemlji i inostranstvu – priča Miloš.
Slikajući ikone i freske u crkvama, upotpunio je duhovnu stranu svoga bića, a u likove svetitelja trudi se da utka sve najlepše i najplemenitije osobine koje poseduje. Ne pravi izložbe u galerijama već – kako kaže, „izložbe za večnost“, odnosno ikonostase u crkvama i dodaje:
-Većinu tehnika sam isprobao i pokazao na serijama svojih slika, a ikonopis sam zavoleo tokom studiranja. Nisam ni slutio da ću se time baviti, to je kao neka božja promisao koja se u tom trenutku desila, put koji mi se pokazao i ja sam ga oberučke prihvatio i prepustio mu se.
Miloš je do sada oslikao freske i ikone za deset crkava. U šidskoj opštini oslikao je pet crkava, a to su: crkva Svetog proroka Ilije u Gibarcu, crkva Svete Petke i crkva Svetog Petra i Pavla u Berkasovu, crkva Svetog Nikolaja i crkva Svetog Dimitrija u Bačincima. Takođe je oslikao ikonostas crkve u Pećincima, zatim crkvu u okolini Vršca i hram u okolini Lopara u Republici Srpskoj. Radio je i dva ikonostasa za srpske crkve u Norveškoj i u Australiji, a trenutno je u izradi ikonostas za crkvu Svetog Stefana Štiljanovića na spomen obeležju Sremski front u Adaševcima.
S. Mihajlović
