Irig- U Srpskoj čitaonici u Irigu najavljuju nove knjige u okviru velikog projekta „Katalog biblioteka fruškogorskih manastira”. Knjiga „Biblioteke fruškogorskih manastira u 21.veku” daje sveobuhvatan osvrt na obnavljanje i sređivanje biblioteka fruškogorskih manastira u prve dve decenije 21. veka. Kao takva ona predstavlja značajan doprinos istoriji srpskog bibliotekarstva, a posebno istoriji crkvenog bibliotekarstva koje je tek u začetku u Srbiji, reči su direktorke Srpske čitaonice u Irigu, Vere Novković.
– Knjiga je koncipirana tako da se o svakom od fruškogorskih manastira navode kratki istorijski podaci, koji se odnose na period osnivanja (ukoliko postoje svedočanstva), razvoj, razaranja kao neizbežan deo istorije ovih manastira, period obnove, a posebna pažnja poklanja se njihovom knjižnom fondu, osnivanju i obnovi biblioteka. Za svaku biblioteku navodi se kratak istorijski razvoj, daje se osvrt na fondove tako što se navode najznačajniji podaci o broju bibliotečkih jedinica, strukturi fonda, prostoru, uslovima u kojima je smešten fond. Navode se i podaci o staroj i retkoj građi ukoliko je ima, ali i o poklonodavcima. Zahvaljujući navedenim podacima može se pratiti istorijski razvoj ovih biblioteka, uticaj nekih značajnih ličnosti srpske kulture na njihov razvoj, ali i briga značajnih institucija i pojedinaca o njima. To se ogleda u poklonima knjiga, ali i u spremnosti da se učestvuje na skupovima, promocijama, izložbama, prigodnim programima i slično, naglašava Vera Novković.
Za crkvene i manastirske biblioteke zainteresovala se stručna javnost i u njihovo sređivanje uključuje se sve više stručnjaka. Prema rečima direktorke Srpske čitaonice, to je dobar znak za očuvanje srpske kulturne baštine, koja se čuva u manastirima i putokaz za dalji razvoj crkvenog bibliotekarstva. Izuzetno značajna je i činjenica da su nadležne crkvene instance prepoznale značaj saradnje sa drugim bibliotekama i pokazale spremnost da otvore svoja vrata stručnjacima izvan crkava i manastira.
Takođe je u pripremi i „Katalog stare štampane knjige u bibliotekama fruškogorskih manastira”. Rad na kataloškom opisu stare knjige štampane do 1867. godine, koje su kulturno dobro od izuzetnog značaja, započeo je 2015. u okviru projekta ”Katalog biblioteka fruškogorskih manastira”. Tada su opisane knjige u manastirima: Krušedol, Novo Hopovo i Mala Remeta. U narednim godinama urađen je kataloški opis u manastirima: Beočin, Bešenovo, Grgeteg, Jazak, Kuveždin, Privina Glava, Rakovac i Ravanica u Vrdniku. U 11 fruškogorskih manastira obrađeno je 437 knjiga koje su u fondu današnjih manastirskih bibloteka. Najstarije knjige su iz 16. veka i ima ih ukupno 6, a najstarija među njima je Minej iz 1538. godine koji se čuva u biblioteci manastira Privina Glava. Najveći broj knjiga je iz 18. veka štampanih u Rusiji, najčešće u Moskvi, a potom u Kijevu i Ljvovu. 19. vek beleži i knjige koje su štampane u Beču, Budimu, Sremskim Karlovcima, Novom Sadu, Beogradu i Sarajevu. Pored bogoslužbenih knjiga, obrađene su i knjige svetovne sadržine koje pripadaju ovoj grupi, kao što su knjige Dositeja Obradovića u manastiru Novo Hopovo ili ”Fisika” Atanasija Stojkovića u manastiru Ravanica u Vrdniku.
-Obrada je rađena de visu i na licu mesta. Popisane su sve one knjige koje su nam tokom rada u bibliotekama bile dostupne. Katalogizacija je rađena prema važećim ISBD standardima. Kataloške jedinice su raspoređene po „manastirima“, azbučnim redosledom. Ukoliko ima više istih odrednica primenjen je azbučni redosled po naslovu ili kao kod Mineja, hronološki. U polje napomena uneti su: svi pečati, potpisi i zapisi koji su čitljivi ali i oni nečitki koji mogu biti putokaz za dalji istraživački izazov. Radi lakšeg rukovanja Katalogom izrađeni su Registar naslova, Registar autora i Hronološki registar. Ovaj obiman posao uradili su bibliotekari Ratko Marković, Dubravka Simović i Vesna Petrović, a konsultovani su stručnjaci iz Biblioteke Matice srpske. Obe knjige izlaze iz štampe početkom sledeće godine, istakla je Vera Novković.
U manastiru Novo Hopovo kataloškom obradom 15 starih knjiga štampanih do 1867. godine završen je rad na ovom najznačajnijem delu Projekta. Knjige su obradile bibliotekarke Vesna Petrović i Dubravka Simović. U ovom manastiru se ukupno čuva 65 knjiga štampanih do 1867. godine. Najstarija knjiga je Evangelion štampan u Ljvovu 1636. Godine. Od knjiga svetovne sadržine izdvajaju se tri knjige Dositeja Obradovića.
S.Belotić ( izvor i foto: Srpska čitaonica Irig)
Projekat „Kultura u službi turizma-Irig prestonica kulture 2021“ sufinansira Opština Irig. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
