– Imam malu površinu pod vinovom lozom kojoj sam posvećen i koju negujem od srca. Istina je da radim i da bih nešto zaradio, kao i svi drugi koji žive od svog posla, ali mi novac nije prioritet, nego to radim prvenstveno iz ljubavi – kaže Miroslav Sokol iz Bikić Dola
Tekst: S. Mihajlović
Foto: M. Mileusnić
Kada je pre nešto više od tri decenije Miroslav Sokol iz Bikić Dola podigao svoj prvi zasad vinograda na tridesetak ari na kojima su njegov deda i otac imali stari vinograd i nekoliko desetina stabala bresaka, u njemu je tada bilo 1.200 čokota. Danas, on i njegov sin Srđan mogu da se pohvale sa vinogradom na površini od oko četiri hektara sa oko 16.00 čokoti vinove loze. Uz to, njih dvojica su uzeli i još dva hektara u arendu, tako da se jedan deo vinograda nalazi kod manastira u Privinoj Glavi, a drugi deo iznad sela u Fruškoj gori.
A da je ona poznata izreka da “vinograd traži slugu, a ne gospodara” zaista tačna, Miroslav nam potvrđuje nabrajajući šta sve tokom godine mora da se uradi u vinogradu.
– Dva do tri puta godišnje moram opleviti, a isto toliko puta i zalamam i provlačim lozu kroz žice, vršim rezidbu… Sve su to ručne operacije, koje se rade mnogo više nego na ostalim voćarskim kulturama. Godišnje imam oko dva vagona grožđa, stono grožđe nosim na pijacu i uspem da prodam svu količinu, a od ostalih sorti pravim vino. Sorte koje uzgajam su: italijanski rizling, merlot, beli sovinjon i župljanka, koja je prva sorta koju sam posadio još pre 31 godinu. Sada imam još novih 800 čokoti, kao i 1.500 čokoti muskat hamburga. Sav posao uradimo sami sin i ja, a ukoliko se desi da obaveza u vinogradu ima previše i da ne stignemo, onda angažujemo nekog sezonskog radnika, mada nam u pomoć uvek kada imaju vremena priskaču i naše komšije – priča Miroslav Sokol, vinogradar i kaže da je ovaj posao počeo da radi silom prilika, kada je kao mehaničar ostao bez posla, ali da se zbog te svoje odluke, ipak, nikada nije pokajao.
Osim četiri hektara vinograda, porodica Sokol poseduje i 700 stabala jabuka zasađenih na 35 ari. Od toga dobije sedam tona roda koje prodaje uglavnom na pijaci ili po selu.
Kako ističe, od ovog posla se ne može živeti luksuzno, ali dobro mu je to što sin i on ne moraju ići nigde da rade, nego svoje plate zarade u vinogradu. Miroslav svoja vina ne prodaje, nego ih pravi za svoje potrebe i za poklon, s obzirom da je vino jeftino i ne isplati se prodavati ga, a grožđe je još jeftinije i slabo se prodaje.
A da su njegova vina zaista kvalitetna, svedoče o tome i brojne medalje koje je osvajao na “Vinijadi” u Berkasovu gde se godinama takmičio i dodaje:
– Učestvovao sam na brojnim vinijadama od Temerina, preko Banoštora, pa do Berkasova. Merlot mi je konstantno bio uvek među prvima, jer se zaista izdvaja po svom kvalitetu. Ja nisam neki veleposednik, imam malu površinu pod vinovom lozom kojoj sam posvećen i koju negujem od srca. Istina je da radim i da bih nešto zaradio, kao i svi drugi koji žive od svog posla, ali mi novac nije prioritet, nego to radim prvenstveno iz ljubavi. Vino pravim na starinski način, grožđe mora da se obere na vreme, mora biti zdravo, a vinogradi dobro održavani i čisti. Najvažniji sastojak mog vina je upravo ta ljubav sa kojom ga pravim i zbog toga su sva lepa, ukusna i kvalitetna. Zato i savetujem svima koji razmišljaju da se bave vinogradarstvom da se opredele za to isključivo ako to vole, a ako žele zaradu onda neka se okrenu voćarstvu, jer je ono isplativije. Ja sam za veće zasade dobio podsticaj od države, a takođe sam ove godine kupio i atomizer i frezu, za šta ću dobiti povrat novca od države, tako da sam time zadvoljan. Inače je za početnike potreban značajan novčani ulog, prema nekim proračunima za podizanje jednog hektara treba oko 15.000 evra, tako da je to prilično skupa investicija – kaže Miroslav Sokol, iz Bikić Dola i dodaje da bi država voćarima i vinogradarima mogla najbolje da pomogne tako što bi im obezbedila sigurne otkupe.
