Fruškogorje je oduvek poznato kao voćarski i vinogradarski kraj. Na ovom podneblju gotovo da nema domaće voćke koja ne uspeva onako kako valja, pa je jabuke, šljive, kajsije, kruške, trešnje i višnje moguće pronaći u gotovo svakom dvorištu.
Ipak, mnogi se na dvorištu nisu ograničili i voćarstvu su se posvetili kako ovom kraju i dolikuje, a među njima našao se i Steva Ćurčić iz Grgurevaca.
Ćurčići se poljoprivredom, kaže, bave oduvek. Uglavnom je u pitanju bila ratarska proizvodnja, a upravo Steva je bio taj koji je pre više od dve decenije rešio da se preorijentiše i počne da gaji ono što na Fruškoj gori najbolje uspeva.
-Prve plantaže jabuke zasadio sam 2000. godine i tako je sve krenulo. Nikada nisam planirao da prestanem sa bavljenjem ovim poslom, tako da je ubrzo usledila i sadnja krušaka i trešanja, a površine su se vremenom povećavale. Prva plantaža bila je na dva i po hektara, a sada voće gajimo na deset i planiramo da povećavamo površinu – priča Steva.
Međutim, njegove planove usporile su nepogodne prilike u našoj, ali i svetskoj poljoprivredi – što zbog redovnih problema sa kojima se poljoprivrednici suočavaju, što zbog krize izazvane pandemijom korona virusa, a potom i ratom u Ukrajini.
-Turbulentna vremena za poljoprivredu nas jesu usporila, ali ne i zaustavila, tako da ne odustajem od proširenja površina pod voćem – kaže naš sagovornik.
Na četiri hektara pod jabukom, gaji zlatni delišes, rajders, greni smit, jonagold… Tu su i kruške, viljamovka i Santa Marija, a Ćurčići se bave i vinogradarstvom, te na dva jutra gaje stone sorte grožđa.
-Od svih voćki, najviše pažnje, kada su agrotehničke mere u pitanju, traži jabuka. Međutim, uprkos tome što se njenim uzgojem najviše bavimo, smatram da je višnja budućnost ovdašnjeg voćarstva. Uz sadašnjih pet hiljada stabala, povećao bih proizvodnju na još toliko. Sam proizvodim sadnice, kalemim ih, a ove godine, od višnje očekujem i prvi veći rod – priča Steva.
Ipak, u voćarstvu nije lako. Subvencije su, kaže, male, a nadležni ne posvećuju dovoljno pažnje voćarima, posebno kada su manji proizvođači u pitanju.
-Trenutno nemamo sistem zalivanja niti protivgradne mreže. Za protivgradne mreže je teško doći do subvencija, a za bušenje bunara na velikim dubinama, što bi moralo kod nas da se uradi zbog terena na kom se nalazimo, nismo spremni. Radimo sa cisternama kada su najveće temperature, pa uspevamo da postignemo količinu vode koja je potrebna voću da bi opstalo. Žalosno je što su subvencije od države male i tu smo desetkovani zadnje dve decenije. U voćarstvu opstaju samo najjači i to je jedini način da se izborimo, jer pomoći gotovo da i nema, a mi smo mali igrači za konkurisanje na neke veće fondove. To ne znači da nećemo pokušati, ali mislim da je to bar u ovom trenutku za nas nemoguća misija – smatra naš sagovornik.
Što se tiče plasmana, kaže, turbulentne godine koje je pominjao učinile su svoje, ali voćari se i dalje ne daju.
-Plasirali smo neko vreme na rusko tržište, ali neke zakonske regulative su nas u tome sprečile. Sada smo fokusirani na markete i pijace, pretežno u Novom Sadu i Beogradu. Naravno, da nemamo računicu, ne bismo se bavili ovim poslom. Ponoviću još jednom, trudimo se da povećamo proizvodnju i opredeljujemo se više trešnji i višnji trenutno – kaže Steva.
Sve poslove u voćnjaku nije lako postići, a u domaćinstvu Ćurčića posla uvek ima, jer osim prostog gajenja voća, oni se bave i preradom. Do četiri hiljade litara rakije godišnje i oko pet hiljada vina, svakako zahtevaju predan rad.
-Da bismo sve to postigli, u poslu mi pomaže otac, a imamo i radnike na plantažama. Veoma je važno baviti se i marketingom, kako bi prodaja dobro išla i kako bismo sačuvali plasman. Sve postižemo, ali dugim i mukotrpnim radom. Za poljoprivrednika koji je posvećen poslu, godišnji odmor ne postoji, osim ako otputujemo negde na par dana u toku godine. Takođe, važno je i edukovati se, te redovno pohađamo seminare, kako ovde, tako i u inostranstvu – priča Steva.
I, kao što reče, posla u voćnjaku uvek ima. Odmah nakon završene berbe, već u januaru je obavljeno orezivanje voća, a ovih dana u toku je i primarna zaštita. I tako čitave godine u krug.
