Olivera Jelkić je majka odraslog sina, a na pitanje kako se izbori žena sama kada je pred preprekom, ona kaže da žene mogu sve, ako za „sve“ imaju dovoljno hrabrosti
Piše: S. Đaković
A da naše žene zaista imaju stotinu lica, pokazuje svojim primerom i Olivera Olja Jelkić iz Laćarka, advokatica, književnica, kantautorka, humanitarna radnica… To su samo neke od aktivnosti kojima se bavi dugi niz godina pa i decenija. Olivera je objavila 17 naslova od kojih je roman “Gambit” koji je objavljen u Kini na kineskom jeziku 2016, a ove godine i u Americi. U pripremi je novi roman “Ludvig” koji priprema Vulkan, u pripremi je i scenario za TV seruju po ovom romanu.
Poznate su Oliverine Male slobodne Dekalend biblioteke, neobične kutije-prozori za knjige, koje samo čitaoci uzimaju i vraćaju, a postavljene su u njenom Laćarku, u Sremskoj Mitrovici i drugim gradovima širom Srbije.
Naravno, Olivera je majka, ima odraslog sina, a na pitanje kako se izbori sam žena s kada je pred preprekom, ona odgovora da žene mogu sve, ako za „sve“ imaju dovoljno hrabrosti.
– Sada sa distance vidim da mi je mnogo puta hrabrost bila potrebna. Radila sma mnoge poslove koji se smatraju isključivo muškim, pa sam još uvek jedina žena koja je bila upravnica muškog zatvora. Ali, često su druge borbe veće, značajnije, i opasnije. Sve što radim ne doživljavam kao obavezu već kao ljubav. Možda je tajna baš u tom odnosu. Pišem iz ljubavi, sviram jer volim, komponujem jer imam potrebu da se i na taj način izrazim, pevam sa „KvinTetama“, jer mi je upravo to vrsta meditacije, bavim se decom bez roditelja i pokušavam da im pomognem da izraze svoje talente. To me posebno raduje, kada neko od njih uspe u životu. Mogla bih da pričam u nedogled, Iza mene ima dosta godina rada. Ali tek mi je 60. Biće još novih prijekata. Uglavnom, ono što je ovde najbitnije: pozivam žene da ulože napor i oslobode se stega, skrupula, martica nametnitih u detinjstvu, strahova proizašlih iz toga i da postanu centar svog sveta – na kraju se našalila naša sagovornica.
Olivera Olja Jelkić je napisala nekoliko pozorišnih predstava kao što su: „Nije Zemlja šinobus“, „Sto mu gromova, postao sam majka“, „Bundika-Rundika“, „Pekmez od snova“, „Gluma kao greh“. Posebno su joj poznate dve knjige „Hiljadu ždralova“ i „Slučaj Babaroga“.
Projekat „Hiljadu lica naše žene“ sufinansiran je iz sredstava Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.
Stavovi izneti u ovom medijskoj projektu nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
