• subota, 18. maj 2024.
Februarski odstrel predatora u Jarku
Reportaža
0 Komentara

Februarski odstrel predatora u Jarku

26. februar 2017. godine

Pored lova, samo ove zime, jarački lovci izneli su preko 2.500 kilograma kukuruza, 700 kilograma soli i 100 vekni hleba za za prihranu divljači

Piše: M. Ninković („Leget“, dodatak „Sremskih novina“)

Lovci iz Jarka sačekali su bolje vremenske uslove i prve februarske nedelje krenuli u odstrel predatora, lisice i šakala u šumi i to u reviru Dobreč. U pitanju je velika redovna akcija, nakon završetka lovne sezone na zeca i fazana. Lovilo se u jaračkoj šumi u vreme kada se zbog niskih temperatura u januaru predatori sele među drveće i tako lovcima olakšavaju posao.

A za prave lovce nema zime niti loših vremenskih uslova.

Milan Kovacev icPredsednik Lovačkog društva „Sremac“ Milan Kovačević odstrelio je šakala. Jedan šakal nekom možda deluje kao slab ulov. Sa druge strane, iskusi lovci kažu da jedan odstreljen šakal u ovim vremenskim uslovima vredi i za dve divlje svinje, jer je tako spaseno nekoliko lanadi i daleko više zečeva, kojima se ovaj predator hrani.

– Skupilo se preko 50 lovaca, ne samo iz našeg društva „Sremac“, već su nam došli ilovci iz Rume, Šida i okolnih mesta. Šakal je najveći predator na ovim prostorima, brzo se razmnožava i nanosi velike štete podmlatku srneće i zečije divljači. Hrani se samo svežim mesom i zato ga odstreljujemo zbog održavanja prirodne ravnoteže u ovim velikim akcijama, kada organizujemo grupni lov i grupna čekanja – kaže Milan Kovačević, predsednik Lovačkog društva „Sremac“ Jarak i potpredsednik Lovačkog saveza Srbije.

NA OPREZU– Šakal je autohtona sorta koja oduvek postoji na Fruškoj gori, a u poslednje dve decenije se širi i ka ravničarskim delovima. Kako nema prirodne neprijatelje, lovci su jedini koji donekle mogu održati ravnotežu u brojnosti u prirodnom okruženju. Zato je lov važan, posebno što se zna da se šakal brzo razmnožava i da u jednom leglu ima od pet do sedam mladunaca – objašnjava Duško Gvoka, lovac.

U prethodnom periodu, tokom dvomesečnog minusa, lova nije bilo, kada je plemenita divljač u pitanju, ali to ne znači da su lovci odmarali. U šali se kaže da je to družina koja preko šuma i oranica traži put do kafane, a sve i da je tako, nije za zameriti, jer na tom putu brinu o divljači.

– Samo ove zime jarački lovci izneli su preko 2.500 tona kukuruza, 700 kilograma soli i 100 vekni hleba za za prihranu divljači, koja tokom snega i leda nema dovoljno hrane – kaže Milan Kovačević, predsednik društva.

Poštuju se i druga pravila, gajenje fazana volijerama, a Jarčani ih imaju dve odakle je u lovište pušteno preko 600 ptica. Love se uglavnom mužjaci, kako bi se obezbedila što bolja reprodukcija.

ALEKSANDAR JANKOVICLovačko društvo „Sremac“ iz Jarka funkcioniše pod okriljem sremskomitrovačkog Lovačkog udruženja „Srem – Mačva“, sa 2.800 hektara lovne površine. Od toga 600 hektara je pod šumom – Dobreč i Turjan. Na tom području lovi se srneća i zečija divljač, fazani, divlje patke, divlje svinje, šakali i lisice. Društvo je staro 125 godina, a danas broji 56 članova, od kojih najstariji imaju blizu 50 godina lovnog staža. Uslovi za sve su isti – položen ispit iz poznavanja lovne divljači i o rukovanju lovnim oružjem, odnedavno i lekarski pregled, pa redovna godišnja članarina i obavezan izlazak na šest velikih godišnjih lovnih akcija. A kao ljubiteljima prirode i druženja, to ne pada teško ni starima ni mladima. Nekima je lov porodična tradicija, a neki, poput tridesetogodišnjeg Aleksandra Jankovića, lovni staž započeli su u srednjoškolskim danima zarad prijateljstva.

– Ja sam u lov krenuo sa 18 godina, 2005. godine, zajedo sa drugovima iz srednje škole. U mojoj porodici niko se nije bavio lovom, ali se nadam da ću baš ja biti začetnik te porodične tradicije – kaže Aleksandar.

Ove, i mnoge druge lovačke priče, posle svakog lova čuju se na zajedničkom okupljanju u lovačkom domu. Uvek bude i onih lovaca i pomoćnika koji ostaju na toplom da pripreme dobar ručak. Ovog puta ne od ulova, ali dovoljno dobar da se druženje nastavi, saberu utisci i isplaniraju naredne akcije.

Sremske novine polažu autorska prava na sve vlastite sadržaje (tekstualne, vizuelne i audio materijale, baze podataka, vizuelizacije baza podataka, baze dokumenata i elektronske prikaze dokumenata i programerski kod). Neovlašćeno korišćenje bilo kog dela portala nije dozvoljeno, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.

Najnovije vesti

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Ostavi komentar

%d bloggers like this: