Tija Bojanić i njegova porodica već gotovo tri decenije bave se proizvodnjom paradajza. U početku, kaže domaćin, sve je krenulo amaterski, iz znatiželje, ali su godine u kojima je paradajz postao isplativiji od stoke i pđenice, učinile svoje
Piše: S. Lapčević („Sremske novine”, dodatak „Fruškogorac”)
Čalma – Kako trenutno stoje stvari, fruškogorski paradajz naredne godine bi mogao da osvoji i veliko rusko tržište. Mnogi će reći da to nije ništa novo, da manji ili veći pokušaji da se do Rusije dođe već postoje, što se u velikoj meri može uzeti kao istina. Međutim, Čalmanac, višegodišnji rekorder u proizvodnji paradajza i jedan od najuglednijih poljoprivrednih proizvođača u Fruškogorju Tihomir Tija Bojanić će, zahvaljujući saradnji sa grupom entuzijasta iz Novog Sada svoj paradajz Rusima isporučivati kao – sušeni.
Od Holandije do Rusije
– U pitanju su ozbiljni ljudi, univerziteti profesori koji znaju koliko vredi sušeni paradajz. Prošle godine smo uspostavili saradnju, isporučio sam im dve tone prvoklasnog holandskog paradajza izuzetne gustoće, pa smo ove godine nastavili da sarađujemo. Pored Rusije, čalmanski sušeni paradajz distribuira se i širom Srbije, tako da mogu slobodno reći da sam, ako ne rusko, pokrio gotovo čitavo srpsko tržište, kaže Bojanić uz napomenu da ne sumnja da će uskoro „pasti“ i Rusija.
Sa sušenim paradajzom za kojeg tvrdi da gotovo ni u čemu ne zaostaje za svežim, Bojanić se prvi put upoznao pre nekoliko godina kada je kao rekorder i u Srbiji poznat proizvođač paradajza boravio u Holandiji, gde se upoznao sa tamošnjom proizvodnjom i preradom ovog povrća.
– Holanđani su majstori svog zanata. Zaista čovek gledajući njih može da proširi vidike. Imaju sjajne sorte i proizvode odličnog kvaliteta. Najčešće rade organski, što je za nas još uvek nemoguća misija. Zanimljivo je i to što recimo proizvođači u Holandiji već u januaru znaju koliko će novca dobiti u avgustu kada berba bude upunom zamahu. I to je kod nas još uvek nemoguća stvar, osim ako ne radite sa ljudima sa kojima ja sarađujem, a koji su do sada u potpunosti ispoštovali sve što smo dogovorili. Ja isporučujem sirovinu, a oni dalje obrađuju, prerađuju, pakuju i prodaju. Imamo odličnu saradnju, redovno dolaze na njive, obilaze paradajz, proveravaju kvalitet i nose sirovinu. Činjenica da nose sve što imam, najbolje govori o kvalitetu robe koju imam. Kapacitet sušara je 400 tona, ja bih sam mogao da uradim do 200, ali ću pokušati da u priču „uvučem“ i druge proizvođače koji bi mogli da sarađuju. Ja bih u tom slučaju mogao da preuzmem na sebe i poslove oko organizacije, prskanja i drugih tehničkih poslova. Sušeni paradajz je šansa ne samo za mene nego i za druge Čalmance i Fruškogrce koji se ovim povrćem bave, jer prostora za uključivanje drugih ima sasvim dovoljno.
Tri decenije uz paradajz
Inače, Tija Bojanić i njegova porodica već gotovo tri decenije bave se proizvodnjom paradajza. U početku, kaže domaćin, sve je krenulo amaterski, iz znatiželje, ali su godine u kojima je paradajz postao isplativiji od stoke i pđenice, učinile svoje.
– Polovinom osamdesetih se u Čalmi proizvodilo dosta paradajza, pa sam ja počeo da radim jedan hektar, čisto amaterski, da vidim kako ide. Stvari su krenule dobro, pa smo počeli da uvodimo nove, prave sorte, odabrane, holandske, japanske i druge kojih ovde nema ili ih ima malo. Svake godine uvodimo nešto novo i unapređujemo ono što imamo jer znamo da samo tako možemo ići napred. Trudim se da ulažem i u tehnologiju, tako da imam pet odličnih cedara, posao sam, sa Mitrovice i Srema, proširio na Beograd, Zemun, Novi Sad i dalje. Ovogodišnja proizvodnja je bila gotovo kompletna ugovorena. Pored paradajza radim još kruške i šljive. Imam dva hektara kruške, ali paradajz mi je broj jedan. Ove godine je bio na šest jutara i kada tome dodam paradajz od sestara, godišnje preradimo oko devet jutara rajskog povrća. To nije malo, ali je ipak ostatak ostataka onoga što ste nekada u Čalmi radilo. Nadam se da će se Čalmanci vratiti paradajzu sada kada se ponovo otvaraju dobre perspektive, zaključuje Bojanić.
