Imaćemo najlepšu kuću u ulici!
– Ja sam svoju sobu odabrala. Zorica se složila da ne budemo do ulice, nego da tamo smestimo Zorana da motri na komšiluk, kaže u šali Anđela i dodaje da će, van svake sumnje, Grkovići imati najlepšu kuću u ulici, ako ne i u selu
Iako je posao daleko od završenog, iako će do ispunjenja željenog sna morati još dosta da se strpe i strepe, najmlađi Grkovići sa osmehom kakav se retko mogao sresti u malenoj kući u Obrežu, trče po temelju svog novog doma. Kažu, već znaju gde će biti čija soba, a ne kriju ni zadovoljstvo što će, kako im rekoše majstori, imati najlepšu kuću u ulici. Kada se posao okonča.
Do tada, ostaje im samo da otvaraju i zatvaraju vrata koja oni, pogledom punim nade i dečijim osećajem za ono što svet zapravo jeste, vide bolje i jasnije od svih nas koji se trudimo da ih zaista i postavimo.
Na korak do sna
Kao stariji i svesniji činjenice da život nije ono što bi možda hteli da jeste, čak ni ono što bi trebao da bude, nego tek ono što jeste, Duško Grković, iako deli optimizam svoje dece Zorana, Zorice i Anđele, svestan je da se do ispunjenja sna mora preći dosta prepreka.
– Za sada, zahvaljujući „Sremskim novinama“, Opštini Pećinci i ljudima koji ne žele da se njihova imena iznose u javnost, sve se odvija u najboljem redu. Temelj je izliven nedavno, uskoro očekujemo da stignu i blokovi, koji će biti donacija jednog našeg dobrog Sremca koga je život odveo u Novi Sad, pa bi prema našim ili bolje rečeno, prema planovima majstora koji kuću grade, do ploče moglo da stigne za manje od nedelju dana. Ja se nadam da će tako i biti, jer ću onda biti sigurniji da smo makar za korak bliži ostvarenju zajedničkog sna, priča nam Duško.
Prema projektu, nova kuća Grkovića imaće dve spavaće sobe: u jednoj će biti smeštene Zorica i Anđela, u drugoj Zoran, kupatilo, kuhinju, ostavu i dnevnu sobu u kojoj će biti smešteni Duško i njegova majka Gospava koja nam je, malo u šali, a malo i u tužnoj istini rekla da je rešila da ne umre sve dok se kuća ne završi.
– Nemam reči kojima bih mogao izraziti zahvalnost onima koji nam pomažu, najpre zbog moje dece. Majka je stara, ja da sam sam mogao sam i ostati u kući koju već imam i koju, iskreno da vam kažem, barem još neko vreme ne nameravam da rušim, ali ono što je sigurno to je da će deca imati bolje uslove za život, a to je najvažnije. Čovek u životu prolazi kroz različite faze, neretko snosi najveći deo krivice za stanje u kojem se nalazi, pa je time moja zahvalnost dobrim ljudima koji su dali šansu mojoj deci još veća. Vaspitavam ih da postanu dobri i pošteni ljudi, korisni svom društvu. Sada, kada društvo pokazuje da mu je stalo do nas, nemamo više nikakvo pravu da mu istom merom ne vratimo, smatra Duško.
Onako kako treba da bude
Za razliku od starijih, mlađi Grkovići imaju svoje brige. Dok Zoran očekuje polaganje testova za upis u srednju školu, Zorica i Anđela nastavljaju borbu sa redovnim školskim brigama. Kako je proleće vreme u kojem se zahuktavaju i sezonski poslovi od kojih ova porodica preživljava, obaveza će biti na pretek. Ipak, trenutno, njihova najveća briga su raspored soba i izgled nove kuće.
– Konačno će svako imati svoju sobu. Dosta je bilo guranja na jednom krevetu. Imaću gde da legnem, da odmorim, da se družim, slušam muziku, učim. Sve će konačno biti onako kako bi i trebalo da bude, priča nam sa osmehom na licu Zoran.
Entuzijazam svog brata deli i Anđela. Željna da da lični doprinos radovima na izgradnji nove kuće, redovno poliva temelj i uz stalni nadzor svog oca, vodi računa da sve bude „pod konac“.
– Ja sam svoju sobu odabrala. Zorica se složila da ne budemo do ulice, nego da tamo smestimo Zorana da motri na komšiluk, kaže u šali Anđela i dodaje da će, van svake sumnje, Grkovići imati najlepšu kuću u ulici, ako ne i u selu.
Uređenje kuće… kad mu dođe vreme
Nakon završetka građevinskih radova, pred Grkovićima će se naći i poslovi oko uređenja unutrašnjosti novog doma. Iako ne krije zadovoljstvo urađenim, Duško je više nego svestan da će ti poslovi zahtevati i dodatna novčana sredstva koja ova porodica nema.
– Novac koji smo dobili od lokalne samouprave namenjen je građevinskim radovima. Otuda nastojimo da preko dobrih ljudi, donatora, nabavimo nešto besplatno ili jeftinije, kako bi uštedeli na gradnji za poslove koji slede. Međutim, i pored toga, trebaće tu još novca, ali je sada rano da o tim stvarima razmišljamo. Dok završimo ploču i rešimo pitanje crepa, pa ćemo onda o unutrašnjosti, nameštaju. Javili su se neki momci koji su obećali da će deo unutrašnjih radova odraditi besplatno. Na nama je da kupimo materijal, ali o tome ćemo kada završimo ovu fazu radova, zaključuje razgovor Duško.
