• petak, 14. jun 2024.
Bog nam dao, al’ sve nam je džaba…
Reportaža
1 Komentar

Bog nam dao, al’ sve nam je džaba…

25. oktobar 2013. godine

Grabovacki - sukmsko recni pejzazJedna narodna pesma se završava opomenom: ”Drumovi će poželet’ Turaka, al’ Turaka nigda biti neće”. Bilo je to svojevrsno proročanstvo, najava skore propasti surovog Otomanskog cartstva, ali je vremenom sve to postalo i uobičajna sentenca za prolaznost svega na svetu. Nešto slično, u smislu ”biće – neće biti”, primenljivo je i u vremenu sadašnjem, u Sremu, ponajviše u Grabovcima. Nisu, doduše, u pitanju Turci i drumovi, već šume i svinje. Šume su tu od pamtiveka, svinjari se na prste jedne ruke mogu izbrojati, mnogi će jednog dana ”poželet” zdravog mesa i slanine, ali toga, ako se ovako nastavi, jednostavno – biti neće.

Po jesenjem danu koji je više ličio na zimski, stigosmo tog 2. oktobra u Grabovce. Hladan severac miriše na sneg, na šorovima nigde nikog, iz odžaka mnogih krovova izvijaju se prvi talasi dima i putuju u pravcu tmurnog neba. Pesnik bi rekao – ”Tišina nema vlada svud”.

A krenuli smo put grabovačkih šuma, u potrazi za žirom, svinjarima, čuvenim mangulicama i neizostavnim za te prilike, čigravim pulinima.

”Poslednji Mohikanac”, a Sremac

– Do pre 10-15 godina, stotinak domaćina u selu držalo je dve-tri hiljade svinja. Danas nas ima pet-šest, a svinja možda 200 – priča nam Mile Božić, jedan od ”poslednjih Mohikanaca” u Grabovcima, ne radi se, naravno,  o izumrlom plemenu Indijanaca  Americi, već o jednom od poslednjih iz svoje vrste, kada su svinjari u pitanju.

Mile Bozic sano beloj manguliciMile ima 12 krmača, 50-60  mangulica, belih i crnih, nešto lase iz Zasavice. Sve do lane imao je oko 200 svinja, stigla suša, nestalo hrane, čopor se – istopio. Ipak, ima nade:

– Nabavio sam nazimice iz Subotice, nerasta iz Bačke, idem na čistu rasu – belu mangulicu. Držao bi do sto krmača. Samo nerast je u oboru, ostale svinje su u šumi, daleko je da idete, a i put je blatnjav. Ne znam šta ova država misli sa nama, pa to ekstenzivno stočarstvo je pet puta zdravije, i pet puta jeftinije od po farmama. Te svinje jedu kukuruz i ječam, jednom na dan zbog prehrane, u šumi najviše žir, nema tu koncentrata, modifikovane soje, i ostalih preparata. Zato je mast od mangulice bolja od zejtina, u mesu nema holesterola. Odakle da se stvori holesterol kad te svinje stalno riju, jedu žir, ribu, gloginje, drenjine, divlje kruške i jabuke… A, inače, te mangulice su jako pametne, odu po pet-šest kilometara u šumu, kad ja naiđem, sve dođu u obor. Doduše, tu su i tri bela pulina, nabavio sam ih u Subotici – kaže Mile, a pošto  žuri nekim poslom u Rumu, za dalju priču zadužen je otac Jova.

U potrazi za igubljenim tartufima

Jova priča da je 70-tih godina u grabovačkoj šumi bilo 100 – 150 hiljada svinja, doterivali tu svinje iz Kuzmina, Šašinaca, Golubimaca. Ali, po svemu sudeći, Šumarija Klenak teži tome da tu bude nacionalni park, lovište, za lovce, ribolovce, za ove što tragaju za tartufima. Nisu zainteresovani za svinje.

– Šuma je podivljala. Hrast je rodio, a svinja malo. Ima i krađa. Nama su proletos ukrali šest krmača pred prašenjem, prijavili smo miliciji, i do danas, nikom ništa. A taj hrast je pravo čudo. Jedan hrast može da da više žira nego jutro zemlje kukuruza. Pre dve godine je hrast tako rodio da je bilo milion tona žira. I – sve je propalo. S tim se moglo uhraniti 200 hiljada svinja, tog žira bi bilo  dovoljno za sve farme svinja u Sremu. To je šteta, sramota, i grehota od boga. Kilogram žira je isto što i kilogram kukuruza. Ljudi su nekad kupili žir, nosili u podrume, cele zime imali hranu za svinje. Teško je tu biti pametan – priroda nam daje, sve je tu, pod nosom, a naša država uvozi meso. I to kakvo… A da se opemete, moglo bi opet biti kao pre. Žira ima za bar sto hiljada svinja-priča ova uz osmeh pun gorčine.

 

Ženski Robinson Kruso

 

A kad se selom, ”kroz Cigane”, kako Grabovčani zovu jednu romsku ulicu, dođe do šume, tu je i Sava, dalje se bez čamca ne može. E tu, u maloj šumskoj kućici, desetak metara od vode, živi Anđelka Pribić. U selu je zovu ”baba sa Save”. Ušla je u 75. godinu, još se dobro drži. Anđa je ovde došla iz Rume, još u martu ’92. godine. U početku je imala 27 krmača, sa nazimicama i prasadima – imala je oko sto svinja. Ovaj ženski, grabovački, Robinson Kruso sada ima jednu krmaču, i to – jalovu.

Andjelka PribicKrmače ne ostaju suprasne, jada se Anđa, a zna i razlog – to je zbog radijacije, posle onog bombardovanja. Ovu krmaču će, kaže, zaklati, a već je nabavila jedno žensko prase, zove ga ”Maza”. Ima i mačku, i pulina, njemu je dala ime ”Kadet”.

Mada je već 20-ak godina u kućici između šume i Save, ne žali se na samoću. Tu su šumari, ribari, lovočuvari… Kad ko stigne, donesu joj ponešto ”iz preka”, nešto iz sela: hranu, lekove, čak i novine, napune mi akumulator…

Anđina kućica ima jednu sobu. U njoj je veliki šporet, zauzima pola sobe, ima još mesta za jedan kauč i dve fotelje.  Ima Anđa i mobilni telefon, i mali televizor na baterije. Kaže – ima sve šta joj treba.

– Vratila se ja jednom u Rumu, posle četiri meseca sam se razbolela. Vratim se nazad i ozdravim. Ovde je šuma, reka, ljudi s kojima imam šta da pričam. Sava često nadođe, sve poplavi, voda je ulazila i kroz prozor. Ja onda odem kod nekog u selo, jednom sam bila dva meseca u selu kod prijatelja. Volim reku, ne ljutim se kad poplavi, ona se posle povuče i – opet smo drugarice. U prirodi čovek ne može biti sam. Tu je drvo, tu ”Kadet”, naiđu i prijatelji. Nemam strah ni od noći, ni od snega kad zaveje – priroda je moja sloboda.

K. Kuzmanović

Fotografija: M. Mileusnić

 

 

 

 

Sremske novine polažu autorska prava na sve vlastite sadržaje (tekstualne, vizuelne i audio materijale, baze podataka, vizuelizacije baza podataka, baze dokumenata i elektronske prikaze dokumenata i programerski kod). Neovlašćeno korišćenje bilo kog dela portala nije dozvoljeno, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.

Najnovije vesti

Jedno reagovanje na “Bog nam dao, al’ sve nam je džaba…”

  1. branko kaže:

    Lep clanak, Srem koji nestaje. Prvom prilikom cu posetiti taj kraj.

Ostavi komentar

%d bloggers like this: