Svako od nas, ma kako živeo i čime se bavio, u nekom trenutku svog života oseti potrebu da pronađe neki svoj mir. Pre ili kasnije, svima nama postaje dosta gužve i užurbanog načina života, pa često izgovorimo onu čuvenu “Ej, da mi je jedna kućica na selu, da se odmorim od svega”.
To sa kućicom, stvarno je interesantna ideja, ali retko ko se na takav korak i usudio, posebno na način na koji je to uradio Mladen Piperin, koji je rešio da prestoničku vrevu zameni tišinom u svom novom domu na kraj Šuljma.
Nakon života u rodnim Ugrinovcima, rešio je da se osamostali i izađe iz porodične kuće u kojoj su živele tri generacije, pa je pre koju godinu prvo kupio stan u Beogradu. Ipak, beogradska gužva mu nije toliko prijala, iako se tamo prilično uspešno, deset godina profesionalno bavio plesom i šesnaest godina karateom.
Rešio je, kaže, da ostavi sve iza sebe i u Šuljam je došao neposredno pred početak pandemije korona virusa.
– Nisam znao da će doći do zatvaranja zbog korona virusa, nisam to mogao ni da naslutim. Kupio sam kuću ovde 5. decembra 2019. godine. Prijatelji su mi govorili da sam predvideo situaciju, ali eto, tako je ispalo – priča Mladen i dodaje.
– Kada sam prodao stan i rešio da kupim kuću, želeo sam to brzo da uradim. Kada sam saznao za Šuljam, pitao sam se gde je to? Nikad za njega nisam čuo. Pogledao sam na mapi i video da se to nalazi u podnožju Fruške gore, da je to na 170 metara nadmorske visine, bio sam oduševljen. Kada sam se doselio ovde, a pušač sam, odmah sam se razboleo zbog promene vazduha. Nakon toga, kada sam se navikao, nisam se ni nakašljao, sve do sad. To je bila savršena prilika da pobegnem od gužve i prepustim se prirodi, jer, ovde je totalni mir – kaže Mladen.
Iako je rešio da ode, što bi se reklo, tek tako, porodica i prijatelji su pozdravili njegovu odluku.
– Moji su odlazak prihvatili dobro, ali, mom ocu je bilo krajnje neobično kada je čuo naziv sela. Ipak, svi su me podržali. Čak su i prijatelji shvatili u kojoj sam prednosti u odnosu na njih, u kakvom sam miru i koju slobodu imam ovde, i zato rado dolaze – priča Mladen Piperin.
Ugrinovci, u kojima je proveo veći deo svog života, kaže, dosta su se promenili poslednjih godina i prestonički život prelio se i u ovo mesto.
– Gužva je počela da mi smeta. Ne samo gužva, i mentalitet se tamo promenio. Kultura u Sremu je mnogo drugačija. Ja pripadam opštini Zemun, što jeste Srem, ali ovde su Sremci malo drugačiji. Ovde ljudi kada se pobiju vade noževe, a ne pištolje kao u Beogradu. To je taj neki fer-plej – priča kroz smeh.
Međutim, iako je želeo da se što više udalji od prestonice, ona ga je stigla i na Fruškoj gori.
– Vozim pekaru i to iz Beograda. Ja sam čovek koji je odrastao u okrugu Beograda. Otišao sam 70 kilometara od Beograda, i opet radim za firmu koja je iz Beograda. Kako stoje stvari, još ću se i oženiti devojkom iz Beograda – kaže Mladen i dodaje:
– Šalu na stranu, nisam se preselio da bih se oženio. Prosto, nisam to gledao na taj način. Porodicu možeš da stekneš gde god, ali, ako hoćeš da nađeš svoj mir, onda prvo sam sa sobom moraš da raščistiš, nađeš mesto koje ti prija i odgovara, pa možda i tu nađeš osobu koja ti odgovara. Ako se to i ne desi, opet, budi sam sebi dovoljan i nemoj da smetaš nikome – kaže Mladen.
Ljudi u Šuljmu je, kaže, sve manje, ali oni koji su tu, dočekali su ga kao pravi domaćini.
– U okolini moje kuće nema nikog, pa, ako pustim jače muziku, niko me ne čuje. Mnogo je kuća na prodaju i Beograđani se interesuju. Sa susedima koji su tu sam se dobro uklopio. I kada sam došao, prvo sam otišao kod komšija i upoznao se sa njima. Jedan komšija i njegova supruga, pošto znaju da živim sam, imaju običaj da me pitaju da li sam jeo nešto kuvano i slično, iako, znam i sam da kuvam, tako da ni po tom pitanju nemam problema – priča Mladen.
Kada je došao u ovako malu sredinu, kaže, neke stvari vezane za normalno životno funkcionisanje su mu u početku falile, ali, vremenom se navikao.
– Neki od problema koji su ovde zastupljeni su možda osnovna škola i pošta. Poštu na primer delimo sa Grgurevcima, i onda, ako mi stigne paket od deset kilograma, moram da idem tamo da ga podignem. Ali, to mi je bio problem u početku. U međuvremenu sam se navikao, a, u krajnjem slučaju, ipak je ovo pravo selo i stvari su drugačije. Takođe, ni prevoz nije baš najredovniji, ali, šta da se radi – kaže.
Slobodno vreme se, priča, trudi da koristi što kvalitetnije, a s obzirom na činjenicu da je svestran i ima više hobija, čini se da mu nikad nije dosadno.
– Ovde imam 3D printer, hobi mi je i muzika i dobro sam opremljen. Bavim se malo postprodukcijom vezanom za video, snimao sam nešto vezano za igrice, ali sam nedavno obrisao svoj JuTjub kanal i pokajao sam se, jer sam video da danas od toga može dobro da se zaradi. Tako uglavnom provodim slobodno vreme i mislim da čoveku ne može biti dosadno ukoliko ima interesovanja za nešto – kaže Mladen Piperin.
Povrh svega, u Šuljmu ipak nije sam. U svojoj kućici živi sa najboljim prijateljem, ženkom Bernardinca koja nas je, odmah po dolasku, proverila i tek onda pustila u svoj posed.
N. Milošević
