• ponedeljak, 24. januar 2022.
Baj­ka­ma se ži­vot ka­že
Kultura
1 Komentar

Baj­ka­ma se ži­vot ka­že

9. jun 2011. godine

Slađana Milenković

Jed­nu od več­nih te­ma u na­šoj knji­žev­no­sti, a sve ak­tu­el­ni­ju u ovo­vre­me­nom ži­vo­tu – baj­ku, raz­ot­kri­va na vi­so­ko edu­ka­ti­van na­čin dr Sla­đa­na Mi­len­ko­vić u svo­joj knji­zi „Baj­ko­vit svet de­tinj­stva“ ko­ja je štam­pa­na 2010. go­di­ne, u iz­da­nju Vi­so­ke ško­le stru­kov­nih stu­di­ja za obra­zo­va­nje vas­pi­ta­ča u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci. Va­lja zna­ti da u obla­sti knji­žev­no­sti za de­cu baj­ka ima po­se­ban zna­čaj, jer či­ta­o­ce vo­di neo­bič­nim pu­te­vi­ma u svet fan­ta­sti­ke, što je autor­ka i ve­o­ma ja­sno pre­po­zna­la.

Ona je u svo­joj no­voj knji­zi „Baj­ko­vit svet de­tinj­stva“ sa­gle­da­la baj­ku kao več­nu fan­ta­sti­ku, kao fan­ta­sti­ku bu­duć­no­sti pri­ka­zu­ju­ći je i kao sli­ku do­ži­vlja­ja ži­vo­ta i sve­ta. Te­ma knji­ge je­ste da ot­kri­je ko­je su to baj­ko­vi­te oso­bi­ne, šta je to baj­kov­no, gde su is­ho­di fan­ta­sti­ke u toj knji­žev­noj vr­sti i ko­je su slič­no­sti i raz­li­ke kla­sič­nih i mo­der­nih ili baj­ki ko­je su na­sta­le u dva­de­se­tom ve­ku. Po­šav­ši od ar­he­ti­po­va u baj­ka­ma, me­đu ko­ri­ca­ma knji­ge ove autor­ke na­šle su se ana­li­ze po­zna­tih kla­sič­nih baj­ki kao što je Uspa­va­na Le­po­ti­ca Bra­će Grim, ali i mo­der­nih kao Se­def­na ru­ža Gro­zda­ne Olu­jić. Mo­der­na baj­ka sa no­vim ti­pom ču­de­snog po­ve­za­na je upra­vo sa kla­sič­nim baj­ka­ma iz­ve­snim kon­sti­tu­tiv­nim  ka­rak­te­ri­sti­ka­ma sna, za­klju­ču­je autor­ka. U sa­vre­me­noj baj­ci ču­de­sno je če­sto sme­šte­no u funk­ci­ju sna i upra­vo je taj mo­tiv jed­na za­jed­nič­ka ka­rak­te­ri­sti­ka. Baj­kov­no je prof. dr Sla­đa­na Mi­len­ko­vić ot­kri­la i u dru­gim knji­žev­nim vr­sta­ma, u pri­ča­ma, ro­ma­ni­ma ali i baj­ka­ma. Po­ve­za­la je mo­tiv baj­kov­nog sa dru­gim knji­žev­nim te­ma­ma kao što je san, u  Pri­či za Gor­da­nin san Du­ška Ra­do­vi­ća i u Ali­si u ze­mlji ču­da po­re­de­ći raz­li­či­te knji­žev­ne žan­ro­ve.

Bajkovit svet detinjstva

U knji­zi „Baj­ko­vit svet de­tinj­stva“ ana­li­zi­ra­ne su i sa­vre­me­ne baj­ke na­še po­zna­te knji­žev­ni­ce Gro­zda­ne Olu­jić kao no­si­o­ci ak­tu­el­nih pro­ble­ma i di­le­ma sa­vre­me­nog čo­ve­ka. Stva­ra­lač­ki im­puls Gro­zda­ne Olu­jić pre­po­znat je kao su­bli­ma­ci­ja struk­tu­re na­rod­ne baj­ke i im­pli­ka­ci­ja ak­tu­el­nih pro­ble­ma sa­vre­me­nog ži­vo­ta, i baš taj spoj ele­me­na­ta tra­di­ci­o­nal­nog i sa­vre­me­nog iz­ra­za baj­ke, ov­de je ot­kri­ven kao po­seb­na iz­ra­žaj­nost. Baj­ke za iz­vo­đe­nje na sce­ni Alek­san­dra Po­po­vi­ća ov­de su pri­ka­za­ne, ne sa­mo kao sta­re baj­ke u no­vom ru­hu, ne­go kao vi­đe­nje scen­skog pro­sto­ra kroz sa­vre­men od­nos iz­me­đu struk­tu­re ko­ma­da i nje­go­vog smi­sla. Kao do­mi­nant­ni mo­ti­vi u nje­go­vim dra­ma­ma is­tak­nu­te su ma­le deč­je ra­do­sti i tu­ge, inat i ne­za­do­volj­stvo, sit­ni de­či­ji ne­sta­šlu­ci, na­iv­nost deč­jeg sve­ta. Ma­da je pi­šče­va ma­šta osnov­no čvo­ri­šte rad­nje nje­go­vih de­la, mno­ge re­la­ci­je na­še sa­vre­me­no­sti i stvar­no­sti Po­po­vić je na svoj­stven i autor­ski pre­po­zna­tljiv na­čin upra­vo u tim de­li­ma isme­jao, iz­lo­žio iro­ni­ji. On iro­ni­zu­je kla­sič­ni tip baj­ke ta­ko da za knji­žev­nu ba­zu uzi­ma do­ga­đa­je stvar­no­sti, sce­ne, re­la­ci­je stvar­no­sti. On stva­ra re­la­ci­ju  no­ve baj­ko­vi­to­sti. To je baj­ka ko­ja se pri­po­ve­da na­du­go i na­ši­ro­ko. I ov­de kod nje­ga sve je to i mo­gu­će! Ov­de je sve sme­šno i mo­gu­će i ozbilj­no na svoj na­čin. Mo­že se mi­sli­ti o sve­mu. Pre­sta­ti či­ta­ti i od­lu­ta­ti za svo­jim ma­šta­re­njem. Pi­sac to i ho­će. On tra­ži či­ta­o­ca ko­ji pri­sta­je da sa­nja i ma­šta.

Raš­čla­nja­va­ju­ći po­jam baj­ke na nje­ne li­te­rar­ne mo­le­ku­le, dr Sla­đa­na Mi­len­ko­vić ana­li­tič­ki pro­ni­če i u de­la Du­ša­na Ko­sti­ća, Gri­go­ra Vi­te­za, Ele Pe­ro­ci, za­tim Mi­ro­sla­va An­ti­ća i nje­go­ve po­e­ti­ke u kult­noj zbir­ci po­e­zi­je Pla­vi ču­pe­rak, sve do naj­mla­đih sa­vre­me­nih pi­sa­ca kao što je Uroš Pe­tro­vić. Za­vr­šni­cu nje­nog na­gra­đe­nog de­la či­ni sa­gle­da­va­nje Knji­ge o džun­gli Ra­djar­da Ki­plin­ga, a svo­ju knji­gu za­vr­ša­va mo­gu­ćim pre­po­zna­va­njem sve­ta baj­ko­vi­to­sti na me­ni­ju ko­ji nam nu­di in­ter­net sa cr­ta­nim i ani­mi­ra­nim li­ko­vi­ma ko­je pre­po­zna­va­ju naj­mla­đi.

S.N.

Jedno reagovanje na “Baj­ka­ma se ži­vot ka­že”

  1. Sanja kaže:

    vaspitac sam i radim u vrticu u Beogradu, citala sam Vasu skriptu za polaganje ispita iz srpskog jezika i samo zelim da Vas pitam da li ste Vi gospodjo napisali neku rec u toj skripti koja je iz naseg maternjeg jezika? Skripta vam je uzasna pozzzzzzz

Leave a Reply

%d bloggers like this: