Vre­me no­vih ve­le­po­sed­ni­ka

Put do salaša

Pre­ma po­sled­njim zva­nič­nim po­da­ci­ma op­šti­na In­đi­ja ras­po­la­že sa 28.350 hek­ta­ra ob­ra­di­vog ze­mlji­šta a op­šti­na Sta­ra Pa­zo­va sa 29.506 hek­ta­ra. Obe op­šti­ne su do pre de­se­tak go­di­na ima­le po ne­ko­li­ko hi­lja­da hek­ta­ra ora­ni­ca vi­še. Me­đu­tim, na po­ljo­pri­vred­nom ze­mlji­štu su ni­kle in­du­strij­ske zo­ne, pro­ši­re­ni gra­đe­vin­ski re­o­ni ili je le­ga­li­za­ci­jom ”di­vlje grad­nje” po­ljo­pri­vred­no pre­ve­de­no u gra­đe­vin­sko ze­mlji­šte. Tek, ora­ni­ca je ma­nje.

Po­se­di su ve­o­ma usit­nje­ni. U in­đij­skoj op­šti­ni re­gi­stro­va­no je 49.484 par­ce­le u pri­vat­nom, dr­žav­nom i dru­štve­nom vla­sni­štvu. Tran­zi­ci­ja je osta­vi­la tra­ga i na ovaj seg­ment pri­vre­de. Pri­va­ti­za­ci­jom po­ljo­pri­vred­nih kom­bi­na­ta i u In­đi­ji i u Sta­roj Pa­zo­vi, po­je­din­ci su po­sta­li ve­ćin­ski vla­sni­ci po ne­ko­li­ko hi­lja­da hek­ta­ra.

Po­gled u na­zad

Nekad Kontićevo sad Kostićevo

Pre Dru­gog svet­skog ra­ta In­đi­ja je ima­la svo­je ve­le­po­sed­ni­ke po či­jim pre­zi­me­ni­ma se i da­nas na­zi­va­ju eko­no­mi­je i sa­la­ši – Kon­tić, Joj­kić, Voj­no­vić. Mi­li­ca Kon­tić je ima­la 400 ha ora­ni­ca, isto to­li­ko je imao i ve­le­po­sed­nik Ili­ja Joj­kić, Đor­đe Voj­no­vić 300 hek­ta­ra, Jo­ca Bo­žić 150 hek­ta­ra. To je, iz­gle­da bio greh, ze­mlji­šte im je na­kon ra­ta od­u­ze­to, po­sta­lo je za­dru­žno i ta­da­šnjeg kom­bi­na­ta, da­nas ”Agro­u­ni­ji­no”. Slič­no se do­go­di­lo i u Sta­roj Pa­zo­vi, ze­mlja Sa­ve Pe­tro­vi­ća – Pe­tro­vić sa­laš, ko­ji je imao 200 ha, i dru­gih ve­le­po­sed­ni­ka je ušla u za­dru­ge i ”Na­pre­dak”.

Po­sled­nju de­ce­ni­ju na /po­ljo/pri­vred­nu sce­nu stu­pa­ju ne­ki no­vi ve­le­po­sed­ni­ci u li­ku Mi­o­dra­ga Ko­sti­ća, ve­ćin­skog vla­sni­ka ”Agro­u­ni­je” i Mi­ro­sla­va Mi­ško­vi­ća ko­ji je ku­pio ”Na­pre­dak”. Ta­ko Ko­stić, od­no­sno, ”MK gru­pa” u In­đi­ji ras­po­la­že sa 3.500 ha ze­mlji­šta i još 1.000 he­ka­ta­ra ima u za­ku­pu, a Mi­ško­vić, od­no­sno, ”Del­ta agrar” ob­ra­đu­je 3.500 hek­ta­ra u ata­ru stro­pa­zo­vač­ke op­šti­ne kao i odr­đe­ne po­vr­ši­ne gde još uvek ni­je raz­gra­ni­če­no vla­sni­štvo. Ta­ko­zva­nog dru­štve­nog ze­mlji­šta ima još u ze­mljo­rad­nič­kim za­dru­ga­ma i in­sti­tu­ti­ma. Za­dru­ga ”Srem” u In­đi­ji ras­po­la­že sa 1.500 hek­ta­ra a ”In­đi­ja” sa 300 hek­ta­ra dru­štve­nog ze­mlji­šta. In­sti­tut ”Ze­mun po­lje” ko­ri­sti 700 hek­ta­ra ora­ni­ca u ata­ru Kr­nje­še­va­ca.

Se­lja­ci da­nas

Naj­vi­še po­ljo­pri­vred­nog ze­mlji­šta je u ru­ka­ma sred­njih i ma­lih po­ljo­pri­vred­nih pro­iz­vo­đa­ča. Na pod­ruč­ju in­đij­ske op­šti­ne oni ras­po­la­žu sa 17.000 hek­ta­ra i još 4.000 dr­žav­nog ze­mlji­šta su uze­li u za­kup. U sta­ro­pa­zo­vač­koj op­šti­ni bli­zu 20.000 hek­ta­ra ob­ra­đu­ju se­lja­ci ko­ji su do sa­da uze­li u za­kup i 2.333 hek­ta­ra dr­žav­nog ze­mlji­šta, sle­di još jed­na po­de­la.

U sve­op­štoj pro­me­ni vla­sni­štva ni cr­kve ni­su osta­le krat­kih ru­ka­va bar ka­da je reč o ove dve su­sed­ne op­šti­ne. Srp­skoj pra­vo­slav­noj cr­kvi u In­đi­ji vra­će­no je 150  a cr­kvi u Sta­roj Pa­zo­vi 308 hek­ta­ra, i cr­kve­no ze­mlji­šte se da­je u za­kup se­lja­ci­ma.

Evo po­da­ta­ka i o gra­đe­vin­skom ze­mlji­štu u ove dve su­sed­ne op­šti­ne. Gra­đa­ni i pri­vred­ni­ci op­šti­ne In­đi­ja ras­po­la­žu sa 3.578 hek­ta­ra a Sta­re Pa­zo­ve sa 5.500 hek­ta­ra. S ob­zi­rom na eks­pan­zi­ju grad­nje mo­gu­će je da gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta ima i vi­še, što će po­ka­za­ti po­pis sta­nov­ni­štva i imo­vi­ne pla­ni­ran za je­sen ove go­di­ne.

Z.G.Ste­fa­no­vić