Od slame do neponovljive slike

Sremska Mitrovica – Ka­da je pre de­set go­di­na u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci, pri Hr­vat­skom kul­tur­nom cen­tru „Sri­jem – Hr­vat­ski dom“, osno­van ate­lje „Sve­ta Ana­sta­zi­ja“ oku­pljao je oso­be  ko­je su ima­le sklo­no­sti da mo­de­li­ra­ju fi­gu­re od gli­ne i sli­ka­ju na plat­nu. Sve go­di­ne ka­sni­je po­če­li su da ra­de sa sla­mom, iz­ra­đu­ju sli­ke od sla­me, se­ća se Ana Me­la­čić, vo­di­telj­ka ovog ate­ljea, po­vo­dom ju­bi­le­ja ate­ljea i još jed­ne iz­lo­žbe ra­do­va ko­ju su na ini­ci­ja­ti­vu cen­tra za kul­tu­ru „Sir­mi­ju­mart“ pri­re­di­li Mi­trov­ča­ni­ma.

Sa­da ih je u ate­ljeu sed­mo­ro, sa vo­di­telj­kom, a čla­no­vi su: Ne­ven­ka Ke­la­va, Maj­da Ka­lač,Lu­ci­ja Vo­la­re­vić, Sla­vi­ca Har­tvig, Bo­ško Host i Zo­ri­ca Ge­lo. Bi­li su svo­je­vre­me­no ­broj­ni­je udru­že­nje, ali su se ne­ki čla­no­vi od­se­li­li. Ali sla­ma, sli­ke i dru­ge ru­ko­tvo­ri­ne ko­je iz­ra­đu­ju po­ve­zu­ju ih sa udru­že­njem,  pa bez ob­zi­ra na uda­lje­nost uče­stvu­ju na mno­gi­m od iz­lo­žbi ovog ate­ljea.

– Sva­ka sli­ka od sla­me je ne­po­no­vlji­va. Mo­že ne­ki mo­tiv da bu­de isti, da ga ne­ko po­novo ra­di, ali iz­ra­da ne­će biti ista i za­to je sva­ka sli­ka od sla­me dru­ga­či­ja. Ima u po­stup­ku iz­ra­de do­sta teh­ni­ke ple­te­nja, pa sla­ga­nja vla­ti i pre­la­ma­nja sve­tla. Ni­je ni sva­ka sla­ma do­bra za iz­ra­du sli­ka. Naj­bo­lja je ona od ječ­ma, jer ima div­ne bo­je i me­ka je za rad – pri­ča Ana Me­la­čić. 

Svo­ja pr­va zna­nja čla­no­vi ovog ate­ljea uči­li su od sla­mar­ki iz Ta­van­ku­ta, sva­ke go­di­ne idu kod njih na ko­lo­ni­ju, su­sre­ću se na dru­gim ko­lo­ni­ja­ma, a na se­ve­ru Bač­ke bi­li su  Mi­trov­ča­ni u ju­nu. Ste­kli su no­va zna­nja, raz­me­ni­li is­ku­stva, a do­ma­ći­ni­ma osta­vi­li jed­nu svo­ju sli­ku za stal­nu po­stav­ku i uspo­me­nu.

– Iz­ra­da sli­ka od sla­me ide ve­o­ma br­zo kod uvežbanih osoba, po­seb­no kad je sli­ka spre­mlje­na, smi­šlje­na, a mo­tiv slo­žen. Sla­ma se pro­pa­ra no­ži­ćem, pa se pe­gla pre­ko, kro­ji, le­pi na le­plji­vu tra­ku i ta­ko sla­že – ob­ja­šnja­va da­lje Ana Mi­la­čić.- Za me­ne lič­no, iz­ra­da ovih sli­ka mno­go zna­či . To je po­sao ko­ji mi do­no­si ras­te­re­će­nje, raz­i­gra­va ma­štu, a le­po je ka­da se ono što iz­ra­dim još ne­kom do­pad­ne.

Za pro­te­klih de­set go­di­na Ate­lje „Sve­ta Ana­sta­zi­ja“ je pri­ka­zao stva­ra­la­štvo svo­jih čla­no­va u mno­gim me­sti­ma u Sr­bi­ji i  ši­re. Bi­li su u Ja­nje­vu, u Ni­jem­ci­ma, Ila­či, Vin­kov­ci­ma, Ta­van­ku­tu, Su­bo­ti­ci, Slan­ka­me­nu, Sla­von­skom Bro­du, Be­o­gra­du, Srem­skim Kar­lov­ci­ma Mo­ro­vi­ću, Ru­mi, Za­dru, Za­gre­bu, Srem­skoj Mi­tro­vi­ci. Uz mno­go su­sre­ta i iz­lo­žbi ove go­di­ne bi­li su na tro­dnev­noj ra­di­o­ni­ci u Žu­pa­nji u Hr­vat­skoj, pe­to­dnev­noj ra­di­o­ni­cu za škol­sku de­cu u Cr­noj Go­ri, a u Ši­du su uče­stvo­va­li ta­ko­đe na jed­noj ra­di­o­ni­ci.

S. Đa­ko­vić