Dok većina sela još spava, u dvorištu Đorđa Lukića u Bosutu svetlo je upaljeno već u pet sati ujutro. U štali se čuje mukanje krava i zvuk aparata za mužu jer jutarnji posao ne može da čeka. Za stočara nema vikenda ni praznika, jer životinje moraju da se nahrane i pomuzu svakog dana, bez obzira na vreme ili godišnje doba.
-Krave smo oduvek imali. Prve je kupio moj pokojni otac Božidar kada je 1948. godine došao u Bosut iz jednog sela u valjevskom kraju. Posle smo povećavali stado, pa smo jedno vreme držali i skoro trideset krava. Danas na gazdinstvu imamo petnaest grla, uglavnom simentalske i holštajn rase. Od njih 15 trenutno je 11 u muži i one dnevno daju oko 150 litara mleka koje je dobrog kvaliteta s obzirom da krave preko dana puštamo u voćnjak i ceo dan provedu na vazduhu. Mleko od nas otkupljuje „Imlek“, koji je redovan platiša sve ove godine. Pored stočarstva bavim se i ratarstvom. Obrađujem pet hektara oranica tako da deo hrane za krave proizvodim na našim njivama, a deo dokupljujem. Posedujemo svu mehanizaciju koja je potrebna za govedarstvo, a imamo i zatvoren sistem muže. Bilo bi dobro kada bi kod nas postojao “mašinski prsten” koji poljoprivrednim proizvođačima pruža mnoge prednosti, poput uštede energije, veće produktivnosti i većeg profita. To su ustvari kooperativne organizacije zasnovane na nabavci pojedinih mašina i razmeni obavljanja radnih operacija između gazdinstava na bazi plaćanja usluga, što bi nama značajno olakšalo posao, jer mlekarstvo zahteva najviše mašina od svih poljoprivrednih delatnosti – objašnjava Đorđe i dodaje da bi se na taj način, uz osavremenjavanje proizvodnje i uštede, od stočarstva moglo mnogo bolje živeti nego što je to slučaj danas.
Đorđe kaže da je stočarstvo zahtevno i zbog vremena i zbog ljudskog truda, te da je ratarstvo mnogo lakše jer ratari imaju više slobodnog vremena, dok stoka zahteva angažovanje svaki dan i to više puta dnevno. Ističe da je stočarstvo posao koji je težak za mladog čoveka i dodaje:
–Ranije je bilo manje mehanizacije, ali i manje žurbe. Ako nešto ne stigneš danas, uradiš sutra. Danas sve mora odmah, a rezultati rada su neizvesni.
U ovim poslovima uz Đorđa je svakodnevno i njegova supruga Želimirka koja je inače bila gavni pokretač razvoja farme.
-Moji svekar i svekrva su uvek držali krave, ali samo za svoje potrebe. Međutim, kada sam rodila decu nisam mogla da putujem na posao u Mitrovicu, pa sam izračunala da bi mi bilo isplativije da kupim još dve krave i prodajem mleko “Imleku”. Kupili smo tada pet krava i tako je sve počelo, a evo danas smo stigli do toga da ih imamo 15 i da od stočarstva živi cela naša porodica – priča Želimirka.
Kako kaže, ovaj posao traži celog čoveka i to svih 365 dana u godini, ne postoji ni godišnji odmor ni bolovanje. Ona je u prodici zadužena za mužu, hranjenje, lečenje, nadziranje, teljenje, a kada ima viška mleka onda pravi sir koji prodaje na kućnom pragu.
S. Mihajlović
