Arheolog i pisac, jedan od vodećih stručnjaka za srednji vek i srednjovekovno oružje u Srbiji, regionu i šire, mr Marko Aleksić rumskoj publici je na svojstven način predstavio srednjovekovno viteštvo. “Srpsko srednjovekovno viteštvo” nije samo priča o vitezovima koji su obeležili srpsku istoriju, već priča o njegovom uticaju na evropsko viteštvo uopšte i priča o viteškim osobinama koje negujemo i danas u modernim vremenima. Srpska viteška tradicija nije obeležena samo ratništvom i hrabrošću ratnika, već i duhovnošću vitezova, što srednji vek razlikuje od antike i njenih junaka. Svakako se govorilo o istorijskim ličnostima koje su postale epski junaci poput Kraljevića Marka (Marko Mrnjavčević) koji je bio junak poštovan u tradiciji svih južnih Slovena, ne samo Srba, Miloša Obilića, despota Stefana Lazarevića i drugih, čak i vitezova novijeg doba.
-Viteštvo nije samo istorijski pojam – to je vrednosni sud. Kada kažemo da je nešto viteški, mi ne opisujemo samo čin, već donosimo sud o tome šta je dobro, plemenito, uzvišeno. Društvo koje u sebi nosi i neguje viteške vrednosti ima istorijski i civilizacijski legitimitet, rekao je Aleksić.
Publika je imala priliku da sazna kako je izgledao život jednog viteza u srednjovekovnoj Srbiji, kakav je nosio oklop, kako su izgledali njegovi mačevi, kakvu ulogu je imao u društvu i koje duhovne vrednosti su ga oblikovale. Posebno je istaknuta uloga cara Dušana, koji je organizovao viteške turnire na svom dvoru, kao i despota Stefana Lazarevića, koga je nazvao „najvećim vitezom Južnih Slovena“, koji je bio poštovan od strane savremenika, pa i svojih neprijatelja, zbog ličnih i ratničkih osobina. A najveći viteški podvig na ovim prostorima se pripisuje Milošu Obiliću.
-Dubrovački renesansni pisci, u duhu svoga vremena, nisu se divili Ahilu ili Hektoru, već upravo Milošu Obiliću. On je bio simbol vrhunske viteške vrednosti – ne samo lokalne, već univerzalne. Marko Kraljević, postao je ne samo epski junak, već kulturološki fenomen. On je oličenje junaka koji nosi ne samo hrabrost i silu, već i duhovnost i čovečnost. Čak je i Margaret Jursena, vodeća intelektualka 20. veka u svom čuvenom eseju “Osmeh Marka Kraljevića” takav motiv našla u našoj tradiciji, smatra Aleksić.
Tokom predavanja, Marko Aleksić se posebno osvrnuo i na lik Milunke Savić, koju je nazvao „vitezom 20. veka“ i simbolom viteštva u savremenoj epohi.
-Ugled koji je uživala kod najvećih sila sveta svedoči o tome da su u njoj prepoznali samu suštinu viteštva — hrabrost, požrtvovanost i čast. Ona je bila vaspitana na usmenoj tradiciji našeg naroda, a njene vrline svedoče da je viteštvo u srpskoj kulturi preživelo duboko do 20. veka. Dovoljno je reći da je ona najodlikovanija žena u istoriji ratovanja, istakao je Aleksić.
Inače, mr Marko Aleksić je popularizator nauke i međunarodno priznat stručnjak u ovoj oblasti. Njegova knjiga „Srpske zemlje pre Nemanjića“ uvrštena je u zvaničnu univerzitetsku literaturu na Katedri za istoriju, što je prvi put da je delo jednog arheologa steklo takav status. Njegova studija o mačevima takođe je dobila međunarodno priznanje – američki institut koji se bavi isključivo proučavanjem mačeva uvrstio ju je među pet najboljih knjiga na svetu ikada napisanih na tu temu.
Srpsko srednjovekovno viteštvo zauzima značajno mesto u evropskoj tradiciji viteštva. Kao deo kulturnog i moralnog nasleđa zaslužuje da se čuva, proučava i prenosi budućim generacijama, zaključak je sa ovog zanimljivog predavanja održanog u Gradskoj biblioteci “Atanasije Stojković” Ruma u okviru programa Kulturnog leta.
S.B.
