Neko mesecima loše spava, neko sve češće oseća stezanje u vratu i ramenima, neko ima glavobolje, lupanje srca ili probleme sa želucem. Često se takve tegobe posmatraju odvojeno i traži se poseban razlog za svaku od njih. A ponekad se iza više naizgled nepovezanih simptoma krije isti problem – dugotrajan stres.
Stres sam po sebi nije neprijatelj organizma. Kada se čovek nađe u opasnosti ili nekoj zahtevnoj situaciji, telo automatski aktivira mehanizam poznat kao reakcija „bori se ili beži“. Srce počinje brže da kuca, disanje se ubrzava, mišići se zatežu, a u krv se oslobađaju hormoni poput adrenalina i kortizola. Ta reakcija je korisna kada traje kratko i pomaže nam da brzo reagujemo. Problem nastaje kada opasnost ili pritisak ne prolaze, a organizam ostaje u stalnoj pripravnosti.
Hronični stres može biti iscrpljujući i za telo i za psihu i može biti povezan sa anksioznošću, nesanicom, bolovima u mišićima, povišenim krvnim pritiskom i oslabljenim imunološkim odgovorom.
To znači da čovek može imati utisak da „samo previše brine“, dok njegov organizam sve vreme radi prekovremeno. Kada je stres kratkotrajan, posle prestanka stresne situacije telo postepeno prelazi u stanje mirovanja. Kod hroničnog stresa, međutim, sistem za odgovor na stres često se aktivira iznova i iznova. Upravo zbog toga stručnjaci sve više govore o povezanosti psihičkog i fizičkog zdravlja, a ne o njima kao o dva potpuno odvojena sveta.
Jedan od prvih znakova može biti napetost u mišićima. Kada smo pod stresom, mišići se automatski zatežu kao deo pripreme tela za reakciju. Ako takvo stanje potraje, napetost može postati gotovo stalna, što se kod nekih ljudi ispoljava kroz bolove u vratu, ramenima i leđima, ali i kroz tenzione glavobolje.
Stres ne zaobilazi ni sistem za varenje. Kada smo zabrinuti, nervni sistem i hormonske promene mogu da utiču na rad organa za varenje, pa se javljaju mučnina, nadimanje, loše varenje ili bolovi u stomaku. Kod ljudi koji imaju sindrom iritabilnog creva, psihički stres može da pogorša simptome. Zato nije neobično da neko kaže da mu se „stomak stegne“ pre važnog razgovora, ispita, putovanja ili nekog drugog događaja koji mu stvara pritisak.
Ni san nije pošteđen. Čovek može biti fizički iscrpljen, a ipak ne može da zaspi jer mu se misli neprestano vraćaju na probleme. Drugi se uspavaju bez većih poteškoća, ali se bude tokom noći ili se ujutru probude kao da se nisu odmorili. Dugotrajan stres povezuje se sa problemima sa spavanjem, a loš san onda dodatno smanjuje sposobnost organizma da se izbori sa stresom – i tako se stvara začarani krug.
Posledice mogu da se osete i na kardiovaskularnom sistemu. Tokom stresne reakcije ubrzavaju se rad srca i disanje, a krvni pritisak raste. To je normalna reakcija organizma na kratkotrajnu opasnost. Međutim, kada se takva reakcija često ponavlja ili traje dugo, hronični stres može doprineti problemima sa krvnim pritiskom i povećanom kardiovaskularnom riziku. Zbog toga stres ne treba posmatrati samo kao neprijatan osećaj koji će „proći sam od sebe“.
Posebno je zanimljivo to što čovek ne mora uvek da ima osećaj da je pod velikim stresom. Ponekad se na neprestane obaveze, porodične probleme, finansijske brige ili pritisak na poslu toliko naviknemo da ih više ni ne prepoznajemo kao izvor stresa. Ipak, telo može nastaviti da reaguje. Upravo zato uporna nesanica, stalne glavobolje, bolovi u mišićima, problemi sa varenjem ili neobjašnjiv umor ne bi trebalo automatski da se proglase „nervozom“.
Važno je, međutim, napraviti razliku između toga da stres može da doprinese nekom simptomu i toga da je on sigurno njegov uzrok. Bol u grudima, izraženo lupanje srca, jake ili neobične glavobolje, značajno povišen krvni pritisak, uporni problemi sa varenjem ili dugotrajan umor zahtevaju lekarsku procenu. Nije dobro sve što nam se dešava pripisati stresu, jer se iza istih simptoma mogu nalaziti i druga zdravstvena stanja.
Dobra vest je da organizam nije osuđen da zauvek ostane u stanju napetosti. Redovna fizička aktivnost, dovoljno sna, uređeniji ritam dana, vreme bez obaveza i ekrana, razgovor sa bliskim ljudima i tehnike opuštanja mogu pomoći u smanjivanju opterećenja.
S. Mihajlović
