Jesenja žetva ove godine ekstremno je poranila. Prve parcele pod suncokretom ugledale su kombajne još polovinom avgusta, a krajem istog meseca počela je i berba kukuruza u Sremu, što je godinama unazad nezapamćeno.
Uprkos tome što je godina sve do juna obećavala i što su usevi napredovali baš onako kako treba, u ključnim fazama razvoja biljaka nastupile su tropske vrućine sa dugim sušnim periodom, koji i dalje traje.
S tim u vezi, ni izbog hibrida, ni primena agrotehničkih mera nisu uspeli u potpunosti da spasu rod, pogotovo kada je kukuruz u pitanju. Visoke temperature, koje su se u hladu kretale oko 40 Celzijusovih stepeni sterilisale su polen, a sunce koje je svakodnevno pržilo, naprosto je ispeklo list. Tako, na većini parcela pod kukuruzom gubici se kreću do čak 50 odsto, dok je suncokret, kao kultura nešto otpornija na vrućine, prošao tek malo bolje.
O svemu ovome svedoče i sremski paori, kojima najveseliji posao u godini ovaj put nije izmamio osmehe na lica. Niti su, pri susretu sa našim novinarima, bili radi mnogo da govore. I, istini za volju, o uzaludnom celogodišnjem trudu nije lako ni govoriti. Muka je to.
U fruškogorskom ataru, uprkos tome što je kukuruza i suncokreta na oranicama sve manje, zatekosmo tek ponekog kombajnera. Kao da su se svi sakrili pred dolazak naše ekipe. Čak je i stražarski punkt, kraj pohabanog puta naspram Šuljamačke glavice, ostao prazan. Tek poneka ptica pabirčila je ostatke „skinutog“ suncokreta.
Tek u susednim Grgurevcima čuli smo prve ovogodišnje prognoze od mladog poljoprivrednika Slavka Joveškovića.
-Godina je prošla loše, nema su tu mnogo šta ni reći. Kada je reč o kukuruzu, prinosi se kreću od dve do četiri tone po jutru, što je jako malo, a upitan je i kvalitet zrna. Kako čujem, situacija je ista i u ostalim atarima – reče nam Slavko.
Obišavši ceo krug mitrovačkog Fruškogorja, sledećeg kombajnera zatekosmo tek u Velikim Radincima. Iako mu nije bilo do priče za novine, podelio je sa nama već znanu informaciju. I na ovom području, kako kaže, prinosi se kreću od dve do četiri tone po jutru. Suša je, kaže, u celom Sremu uzela danak, pa se u pitanje dovodi i sama isplativost posla ove godine.
Nešto bolja situacija bila je u poljima Dejana Radonjanina, Mitrovčanina koji zemlju obrađuje u Krčedinu. Kako kaže, prinos kukuruza na njegovim oranicama dostigao je 4,2 tone po jutru, što s obzirom na celokupnu situaciju i nije toliko loše, dok je suncokret po istoj katastarskoj meri dao oko dve tone.
Više truda, manje roda
Noć je za Danka Mitnavera bila kratka, a jutro je počelo pre svitanja. Iz Novog Slankamena krenuo je rano, sa prikolicom punom ovogodišnjeg roda suncokreta, kako bi stigao do silosa u Zmajevu i zauzeo mesto u redu za istovar. Dok čeka da njegov prinos konačno stigne na merenje, sabira računicu jedne poljoprivredne godine koja mu, kaže, nije donela mnogo razloga za zadovoljstvo.
Umesto očekivanog roda, na njivama ga je sačekalo manje suncokreta nego lane. Tamo gde je prošle godine bilo više, sada je manje i zrno je slabijeg kvaliteta.
–Prinosi su ove godine od 1.500 do 2.500 kilograma po hektaru. To je do 40 odsto manje nego prošle godine. I zrno je mnogo slabijeg kvaliteta – kaže Mitnaver.
Dok priča, pogled mu povremeno odlazi prema koloni vozila koja čekaju svoj red. Svaki traktor i svaka prikolica nose istu priču, mesece rada pretvorene u ono što će pokazati vaga. A vaga ove godine, kaže naš sagovornik, nije naročito darežljiva. Problem nije samo u količini. Slabija je i hektolitarska masa, pa je i samo zrno lakše.
–Suncokret voli sunce, ali ne može bez kiše tri meseca, objašnjava ratar.
Jedna rečenica dovoljna je da opiše ovogodišnju poljoprivrednu muku. Suncokretu je trebalo sunca da sazri, ali mu je u ključnim fazama nedostajala vlaga. Ono što je stiglo do žetve sada se meri kilogramima, ali i kvalitetom koji direktno utiče na konačnu zaradu.
A onda dolazi onaj drugi deo ratarske neizvesnosti, cena.
Trenutna cena od 50 dinara za kilogram, kaže Mitnaver, nije dovoljna da poljoprivrednik bude zadovoljan posle svih ulaganja, rada i rizika koji nosi jedna proizvodna sezona.
–Cena od 50 dinara je niska. Čekamo novembar da uljare daju konačnu odluku o ceni i idemo dalje, kaže on.
„Idemo dalje“ možda je i najčešća rečenica u životu ratara.
Jer kada se jedan usev skine sa njive, već počinje razmišljanje o sledećoj sezoni.
Dok se čeka konačna cena suncokreta, u glavi se već prave nove računice, šta će se sejati, koliko će koštati seme, đubrivo i gorivo, hoće li biti kiše onda kada bude najpotrebnija i, na kraju, da li će se sav taj trud isplatiti.
Dobra njiva njiva spasila školski suncokret
Na školskoj ekonomiji Srednje stručne škole „Stevan Petrović Brile“ Ruma protekle nedelje je krenula žetva suncokreta za koji u školi kažu da je premašio sva očekivanja posmatrajući vremenske prilike. Ova kultura zasejana je na oko 20 hektara, a prvi prinosi su od 3,5 do 4 tone po hektaru.
-Mi smo prezadovoljni prinosom, kada se uzmu u obzir vrućine bez kapi kiše nekoliko meseci. Sejali smo sortu „sureli“, ali presudila je jaka i dobra njiva i puna primena agrotehnike. Suncokret ćemo predati na uljaricu i koliko sada čujem cena u avansu je 50 dinara, kaže profesor poljoprivrednih predmeta Milan Pupovac.
Pupovac kaže da srećom ove godne nisu sejali soju, jer bi zbog vremenskih uslova to bio potpuni fijasko. Do zaključenja ovog broja žetva kukuruza nije počela, ali je jasno da će ova kultura, koju škola seje na oko 30 hektara, imati daleko veće gubitke.
-Kukuruz jeste biljka koja podnosi vrućinu, ali ove vremenske uslove ne može. Litar kiše koja je pala pre par dana nije bilo dovoljno ni prašinu da pokupi. Čujem da je cena kukuruza oko 20 dinara, ali to je preliminarno, jer još nismo ni počeli. Deo kukuruza ostavljamo za potrebe školske ekonomije, a deo ide u prodaju, rekao je Pupovac.
Škola inače za potrebe praktične nastave i obezbeđivanje sredstava obraćuje 95 hektara zemljišta.
E.S.N.
