Neke pobede ne dođu uz buku i fanfare. Dođu tiho, u jednom pogledu između majke i ćerke, u nekoliko sekundi koje liče na večnost. Tako je izgledao trenutak kada je Anđelija Marković iz Inđije saznala da je osvojila treće mesto na Republičkom takmičenju iz srpskog jezika.
– Pogledala sam rešenja na sajtu Društva za srpski jezik. Te sekunde su mi delovale kao sati. Kada sam shvatila da imam 18 poena, podigla sam pogled ka mami i uzviknula: „Osamnaest!“ To je značilo treće mesto i dva dodatna boda za prijemni, priča Anđelija.
Ova skromna i vedra devojčica upravo je završila osmi razred Osnovne škole „Petar Kočić“ i ponela titulu Đaka generacije. Ipak, iz razgovora sa njom brzo postaje jasno da su ocene i priznanja samo deo njene priče.
Ljubav prema jeziku počela je mnogo pre školskih klupa. Roditelji su joj čitali bajke i romane, a baka je vodila u daleke svetove kroz stranice knjiga koje je znala gotovo napamet. Danas i sama priznaje da je književnost i dalje njena prva ljubav.
Posebno mesto na njenoj polici ima roman „Džejn Ejr“, jer u hrabroj junakinji vidi snagu, mudrost i upornost. Kada čita, kaže, potpuno se preseli u neko drugo vreme i prostor, zaboravljajući svakodnevicu.
A ako bi mogla da uđe u neku knjigu, bez razmišljanja bi izabrala svet Agate Kristi.
– Volela bih da provedem dan sa Herkulom Poaroom i zajedno sa njim rešavam misteriju, kaže kroz osmeh.
Iako je do republičkog takmičenja stigla zahvaljujući gramatici, put nije bio nimalo lak. Bilo je trenutaka kada je želela da odustane, kada su joj pravila delovala suviše komplikovano, a razlike između vrsta crta u pravopisu nepotrebno sitničave.
Upravo je jedan takav zadatak kasnije bio na takmičenju.
– Isplatilo se što nisam odustala, kratko zaključuje.
Najveću podršku Anđelija pronalazi u porodici. Roditelji, koji su i sami prosvetni radnici, bili su uz nju tokom svakog koraka, a posebno mesto u njenom školovanju zauzimaju nastavnica srpskog jezika i razredna Nataša Kosanović, učiteljica Tatjana Mandić i nastavnica matematike Veselinka Grubor.
Kada se knjige zatvore i sveske sklone sa stola, Anđelija je sasvim obična tinejdžerka. Voli da sa mamom pije kafu na terasi, gleda stare holivudske filmove sa tatom, igra društvene igre sa mlađim bratom, isprobava nove recepte i druži se sa prijateljicama.
Nedavno je otkrila i neobičan hobi, slaganje maketa istorijskih građevina i aviona. Prva maketa koju je napravila bio je Notr Dam, katedrala koju jednog dana želi i da poseti.
Iako je nosilac brojnih uspeha, najviše joj znači kada je ljudi opisuju kao dobru osobu. Najlepši kompliment koji je dobila nije bio vezan za ocene, ili nagrade.
– Drugarica mi je rekla da imam pametan pogled, kaže.
Možda baš taj pogled najbolje opisuje Anđeliju. Pogled devojčice koja sanja velike snove, čita knjige, razmišlja o prolaznosti života dok posmatra oblake i veruje da uspeh nastaje onda kada se talenat i rad susretnu.
Zato nije slučajno što je upravo „oblak“ njena omiljena srpska reč.
A kada je pitate kako bi volela da je pamte, ne pominje medalje, diplome ni titulu đaka generacije. Želi da je pamte kao dobru drugaricu, pravičnu i dobrodušnu osobu.
Mirjana Stupar
