Selo ili grad? Ovo je u današnje vreme postalo pitanje svih pitanja. Da li je lepše živeti užurban život sa manjkom slobodnog vremena, ali uz „veće“ mogućnosti u urbanoj sredini, ili dane provoditi van gradske gužve, bliže prirodi i sporijim tempom. Mišljenja su različita, kao i lični afiniteti. A, koje su to prednosti i mane života na selu i u gradu, pitali smo Sremce.
Više ništa nije daleko
Biljana Mitrović iz Bosuta kaže da je u današnje vreme postalo nevažno da li čovek živi na selu ili u gradu, jer “ako dobro živiš, imaš finansije, odnosno imaš od čega da živiš, više ništa nije daleko”.
-Ko ima dobar i siguran posao nije mu daleko ni da putuje do radnog mesta. Mi u Bosutu nemamo baš sve što bi nam trebalo, a to je na prvom mestu apoteka. Takođe, osim apoteke fali nam i pekara, jer bi nam bilo malo lakše za doručak kada bi ponekad mogli da kupimo neko pecivo. U selu imamo jednu prodavnicu za ono što nam baš zafali, pošto za velike nabavke odlazimo jednom nedeljno u Mitrovicu – kaže Biljana.
Njena snaja Marija kaže da su u selu do skora imali apoteku ali je ona sada zatvorena, što predstavlja veliki problem za roditelje koji, poput nje, imaju malu decu.
-Ne možemo baš za svaku sitnicu da idemo u Mitrovicu, zato nam je teško sad bez apoteke. Takođe, u selu nema ni mesta za izlazak za mlade, ali dobro je što sad svi imaju kola pa mogu da odu do grada. Inače, ja sam rodom iz Bačke Palanke, udala sam se ovde i već sam se navikla na život u Bosutu. Mislim da je za decu mnogo lepše da odrastaju u seoskoj sredini, jer se ovde svi poznajemo i roditelji ne moraju toliko da brinu za njihovu sigurnost kao što je to slučaj u gradu. Recimo, moj četvorogodišnji sin Arsenije je stalno napolju, na vazduhu, uvek se igra u dvorištu, za razliku od njegovih vršnjaka u gradu koji najviše vremena provode u zatvorenom prostoru – objašnjava Marija Mitrović iz Bosuta i dodaje da nikada ne bi menjala selo za grad.
Manji grad ili selo, lepši život
Vladimir Lalošević sa suprugom i dvoje dece živi i radi u Rumi, za koju kaže da je idealan grad za život sa porodicom i malom decom. Upravo Ruma, sa blizu 30.000 stanovnika za njega je idealna i u pogledu privatnog biznisa kojim se bavi više od deceniju i po i po pitanju podizanja maloletne dece koja su u gradu poput ovog sigurna i slobodna.
-Ruma ima tu prednost blizine Beograda i Novog Sada, idealne pozicije, na čvorištu svih važnih puteva. Ovde sa porodicom imam miran život, svoj biznis vodim u Rumi, ali bez problema svoje poslovne aktivnosti sprovodim i u većim gradovima jer smo dobro povezani. Sa druge strane deca kako rastu mogu sama u školu, na aktivnsoti, a opet imaju sve što im je potrebno, iako živimo u relativno manjem gradu. Ruma je trenutno u Srbiji možda i najbolje mesto za život sa porodicom i malom decom, kaže Vladimir Lalošević.
Mala fruškogorska sela za većinu meštana su nezamenjiva. Priroda, blizina šume, domaća hrana, međuljudski odnosi su prednosti koje meštani, posebno oni stariji ne bi menjali za gradsku buku.
-Kod nas u Šatrincima ljudi se druže, okupljaju, ispomažu. U selu i dalje postoji moba. Živimo u miru i tišini, imamo svoju hranu. U selu nemamo mane. Ljudi nisu otuđeni. Jedina mana što odavde nemamo neki bolji prevoz, što se ostalog tiče, život u selu je u potpunosti zdraviji i humaniji u odnosu na grad, kaže Eržika Greč iz Šatrinaca.
Manje vremena, više mogućnosti
Ljubica Makić iz Salaša Noćajskog iselila se pre više decenija i sada živi u Zemunu. Kako sama kaže, više ne može da se zamisli da ponovo živi na selu. Ipak, smatra da je razlika između života u gradu i na selu sve manja.
-Kada sam ja bila dete, razlike su bile mnogo veće. Ne samo u stilu života, već i u običajima, mentalitetu, načinu razmišljanja… Godinama se ta razlika smanjivala, a sada je gotovo potpuno iščezla. Ako uporedim život u Zemunu i na Salašu, koji je toliko blizu Sremske Mitrovice da se do centra grada može stići relativno brzo, razlika je skoro nevidljiva. To ranije nije bilo slučaj, Mačvani se sećaju vremena bez pešačkog mosta, kada su koristili skelu za prelazak reke. Često je bilo prava avantura stići do grada, naročito kad su bili jaki vetrovi ili kada je reka bila brza – nikada se nije znalo gde će skela na kraju pristati. Sava je znala da odnese plovilo i do Briona. Međutim, život na Salašu imao je mnogo lepih strana. Tokom odrastanja, imala sam puno slobode, dvorište, mirnu i bezbednu ulicu, a detinjstvo je bilo ispunjeno igrama i druženjem sa komšijama. Čini mi se da smo tada živeli zdravije, sa manje stresa u svakodnevnom životu. Naravno, bilo je i mnogo posla, ne samo za odrasle. Mi deca smo bili uključeni u sve poslove – pomagali smo oko stoke, u kući, na njivi… – priseća se Ljubica.
Život u gradu, s druge strane, takođe ima svoje prednosti mane. Blizina svih potrebnih usluga i lak pristup svim važnim stvarima čine život udobnijim.
-Tempo života u gradu je možda malo brži, ali i stresniji. Recimo vreme koje prolazi u saobraćaju i potrazi za parkingom ponekad oduzme značajan deo dana, što mnogima pričinjava nervozu. S druge strane, u gradu ima mnogo više mogućnosti za razonodu, kao što su koncerti, pozorišta, muzeji, galerije i festivali. Za ljude koji vole kulturu i zabavu, grad nudi nešto za svačiji ukus – zaključuje Ljubica.
Mir je najskuplja reč
U vremenu kada su gradske ulice sve prometnije, a tempo svakodnevnice sve brži, život u gradu mnogima postaje sinonim za žurbu, stres i otuđenost. Gužve u saobraćaju, buka i manjak vremena za sebe i druge, čine da i najjednostavnije dnevne obaveze zahtevaju dodatnu dozu strpljenja. Sa druge strane, sve više ljudi u selu vidi spas, mir, prostor i bliskost sa prirodom, pa se odlučuju za kupovinu nekretnina baš u ovakvim predelima. Ipak, ni život na selu nije bez mana. Nedostatak osnovnih potreba za svakog čoveka u pojedinim mestima, kao i ograničene mogućnosti za posao i obrazovanje, čine da mnogi ipak biraju grad. O prednostima i manama oba načina života, iz ugla nekoga ko ih je oba iskusio, svoje viđenje izneo je Nikola Ćorić iz Laćarka, koji već nekoliko godina živi, studira i radi u Novom Sadu.
-Možda i osnovna prednost grada kada je reč o mladima jeste dostupnost, šta god pomisliš da bi jeo, pio, kupio iz marketa, u stanu ti je za 20 minuta. Akcija je stalno, puno ljudi cirkuliše, ima dešavanja u svakoj sferi, zavisi šta čoveka interesuje. Naravno, neizostavna je i veća mogućnost zaposlenja, samim ti i šansa za zaradom. Ipak, život u tako urbanoj sredini donosi i probleme, onaj svakodnevni jeste nedovoljno parking mesta, gde se gubi sat vremena dnevno u proseku. Na sve to, zbog gužve u saobraćaju dodajte još sat do dva. Evidentna je i manja empatija među ljudima nego na selu. Sa druge strane, iz moje perspektive mir je najskuplja reč kada govorimo o prednostima života na selu. Primetno je puno više empatije i bliskosti među ljudi, a odrastanje dece je mnogo lakše i zdravije na selu. Najveća glavobolja jeste manja perspektiva za zarade, zbog čega ljudi postaju nervozniji i frustrirani, što se nekada odrazi i na međuljudske odnose – zaključio je Nikola.
Iako se čini da je izbor između grada i sela pitanje navike, sve više zavisi od načina života i prioriteta svakog pojedinca. Istina je, kako kaže i Nikola, negde na sredini, u pokušaju da se pronađe ravnoteža između udobnosti grada i spokoja koji nudi selo.
Seoska idila
U Belegišu, selu staropazovačkog Podunavlja, na velikom imanju živi Olga Subotić sa svojom porodicom. Sredinu u kojoj živi ne bi menjala.
-Prednosti života na selu su zdrava životna okolina. Vazduh i voda su čistiji nego u urbanim sredinama. Imate mogućnosti da sami uzgajate ono što ćete koristiti u ishrani. U našoj porodici imali smo sreće da povrće, voće i meso potiče sa našeg imanja – kaže Olga. Ona je bibliotekarka, koja nastoji da meštane Belegiša zainteresuje za književnost i umetnost uopšte.
Sama je autorka zanimljive knjige inspirisane istorijom i umetnošću, povremeno slika, dobitnica je prestižne nagrade Nikola Tesla ali je, pre svega, posvećena svojoj velikoj porodici.
-Selo je dragoceno za odrastanje dece. Dvorište je njihovo carstvo. Tu, bez nekoga napora i posebne discipline, koje zahtevaju treninzi, razvijaju se dobro ali i uče raznim veštinama oko seoskog domaćinstva. Deca vole životinje, a u seoskom domaćinstvu one su im svakodnevno tu, tako se kroz igru nauči mnogo stvari o prirodi, biljnom i životinjskom svetu i lepo se raste. To mogu da kažem iz iskustva majke četvoro dece.
Pogled u dvorište njihove porodične kuće „na lakat“ govori da domaćica voli i neguje cveće. Ističe da je grad, kao mesto za život, nikada nije privlačio, ni kada je studirala u Beogradu.
-Naše selo, Belegiš, dovoljno je blizu prestonice i nije ni odavde teško upoznati život u gradu, školovati decu, ići u pozorište i koristiti druge sadržaje velikog grada – ističe Olga.
Ritam grada
Dok su prvi zraci Sunca obasjavali gradske ulice, Aleksandra je već išla poznatim bulevarom do stanice sa koje svakodnevno putuje na posao u obližnje mesto.
-Javni prevoz je sasvim dobro organizovan, ne pada mi teško putovanje do posla, priča Aleksandra Kovačević, iz Novog Sada.
Volela je taj osećaj, užurban ritam, miris sveže kafe iz malih kafića i neiscrpnu energiju koja je ispunjavala svaki kutak grada.
-Za mene je grad izazov, sa bezbroj mogućnosti, kao neka pozornica na kojoj se svakog dana odigrava nova priča i nova šansa, kaže Aleksandra sa osmehom na licu.
Sve prednosti urbane sredine ona koristi, i kako kaže, ništa joj nije daleko.
-Za 15 minuta biciklom stignem u bilo koji deo grada, pešačko-biciklistička infrastuktura je odlično izgrađena, tako da to nije nikakav problem, nastavlja ova gradska devojka.
Mnogobrojni su načini za trošenje slobodnog vremena u gradu, uvek imate gde da odete sa prijateljima, na reku, u park, tvrđavu, kaže Aleksandra.
-Ne bih mogla zamisliti život bilo gde drugo, grad daje sve, prilike, uspomene, prijatelje i snove, zaključuje naša sagovornica.
Selo kao novi početak
Gradsku vrevu i gužvu, Jelena Lazović zamenila je mirom na selu, u svojoj rodnoj Beški, gde zadovoljno provodi dane.
-Manje stresa, manje saobraćajne buke, to su već dovoljni razlozi koji su me odveli na selo. Iako sam na početku imala malo dileme, sada sam potpuno sigurna da sam ispravno postupila, priča ova mlada žena, koja je otvorila novo poglavlje svog života.
Odluku o preseljenju u Bešku Jelena je donela samostalno, ali nije izostala ni podrška okoline.
-Možda iznenađujuće, ali svi su me podržali, posebno moji bližnji, dali su mi vetar u leđa, nastavlja Lazović.
Jedina teškoća na selu je dostupnost svakodnevnih usluga, na primer, banaka, menjačnica i ostale administracije.
-Ne bi bilo loše da u svakom selu postoji bar jedan bankomat, jer ne koristimo svi elektronske usluge plaćanja, ističe naša sagovornica.
Mogućnosti za upotpunjavanje slobodnog vremena su veoma široke na selu.
-Posvećena sam brizi o životinjama, cveću, volim svoje dvorište, jer mi ono pruža mir i lepotu, zaključila je Jelena Lazović.
Sve je na korak od vas
Sa druge strane, prednosti života u gradu u odnosu na selo brojne su i često odlučujući faktor pri izboru mesta stanovanja. O tome govori i Mitrovčanka Mirjana Nikolić, koja ističe da je grad danas sredina u kojoj je lakše graditi karijeru i obezbediti sigurniju budućnost.
-U gradovima je veći izbor poslova i mogućnosti za napredovanje. Ljudi koji žele da se usavršavaju imaju više prilika, jer su tu fakulteti, kursevi i biblioteke na dohvat ruke, a takođe i zdravstvena zaštita je jedan od presudnih razloga zašto mnogi biraju grad s obzirom da su bolnice, specijalisti i hitne službe mnogo dostupniji nego u manjim mestima. Pored toga, urbana sredina donosi i bogat kulturni i društveni život. Pozorišta, bioskopi, koncerti i različite manifestacije nude sadržaje za sve uzraste i interesovanja. Grad omogućava i veću raznovrsnost u društvenim kontaktima – kaže Mirjana Nikolić.
Ona, takođe, ukazuje i na praktične prednosti: javni prevoz, dobro uređene ulice, raznovrsne prodavnice i usluge koje su na raspolaganju u svakom trenutku i dodaje:
-Sve je na korak od vas – od kupovine namirnica, do posete lekaru ili kulturnom događaju. To znači da čovek može bolje da organizuje vreme i živi dinamičnije. Iako selo ima svoje lepote i prednosti, poput mira i bliskosti s prirodom, grad ipak nudi više mogućnosti za savremenog čoveka.
E.S.N.
