Ruma – Ovog vikenda počelo je obeležavanje nekoliko velikih jubileja u Kulturnom centru „Brana Crnčević“ Ruma. Najveći je obeležavanje četiri dececnije od izgradnje objekta za sadašnjost i budućnost, kako su to rekli njegovi graditelji 1985. godine. Ništa manje važne nisu ni druge godišnjice, 25 godina Likovnog salona, 15 godina programa Čaj i u 8 i 30 godina Festivala tamburaških orkestara Srbije koji se ponovo se vratio na dvodnevni kolosek.
Tokom dve festivalske večeri nastupili su Dečiji tamburaški orkestar „Plavi čuperak“ iz Rume, Tamburaški ansambl „Brač“ iz Studenke (Češka Republika), Gradski tamburaški orkestar Banja Luka, TO KUD „Ivan Lončarić“ iz Trniče (Slovenija), Gradski tamburaški orkestar „Branko Radičević“ Ruma, TO HKPD „Matija Gubec“ iz Ruma, TO „Bisernica“ Šabac i Subotički tamburaški orkestar.
Festival organizuju Kulturni centar „Brana Crnčević“ Ruma i Savez tamburaških društava Vojvodine, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Aleksandra Ćirić Bošković, pokrajinska sekretarka za kulturu je otvorila ovogdišnji jubilarni festival.
-Posebno zadovostvo je da vam se obraćam kao pokrajinski sekretar za kulturu koji dolazi iz Rume- grada sa izuzetno bogatom muzičkom i tamburaškom tradicijom, grada za koji su mnogi ljubitelji tambure tvrdili da je „,najtamburaškiji grad na svetu“.Početkom sedme decenije HІH veka u Rumi je osnovana prva muzička organizacija, Srpsko pevačko društvo. 1904. godine u okviru Srpskog pevačkog društva osnovan je Tamburaški orkestar. Od tada počinje organizovano tamburaško muziciranje u Rumi, koje se nastavlja tokom čitavog HH veka i na opšte zadovoljstvo traje i do naših dana. Održavanje muzičke tradicije, posebno u podsticanju amaterizma cilj je kojem konstantno težimo i zato Vlada Vojvodine preko Sekretarijata podržava ovu vrstu festivala, rekla je Aleksandra Ćirić Bošković.
Festival tamburaških orkestara se pre 30 godina odvojio od velikog Festivala Muzičkih Društava Vojvodine, menjao svoje nazive u zavisnosti od veličine sastava, da li je bio međunarodni, vojvođanski, ili su nastupali orkestri iz cele Srbije. Tambura je pre četiri godine proglašena za nematerijalno kulturno dobro i to je bio korak da se ona spasi, a sa njom i festival koji je tokom tri decenije okupljao vrsne tamburaške sastave. Ovogodišnji žiri u sastavu Dubravko Isakov Cicko, bivši šef Velikog tamburaškog orkestra RTV-a, Marko Parčetić, član Velikog tamburaškog orkestra RTV-a i prof. dr Dragana Jovanović, dirigent, davao je ocene i upute sastavima.
-Festival muzičkih društava Vojvodine osnovan je 1964.godine. Nije slučajno što je od Saveza muzičkih društava Vojvodine potekla inicijativa da baš Ruma bude mesto održavanja festivala. Tako je Ruma postala festivalski grad. Tu tradiciju negujemo i danas, a tambura uprkos teškim vremenima i dalje živi kao najprepoznatljivije obeležje ovog prostora. Srećni smo što jubilarni festival, ali i ostale programe, održavamo u obnovljenom objektu Kulturnog centra i što smo se na najbolji način odužili onima koji su ovaj objekat podigli i stvorili mesto jedinstveno i čitavoj zemlji, rekla je Katarina Filipović, direktorka Kulturnog centra „Brana Crnčević“ Ruma.
Objekat za sadašnjost i budućnost
Objekat Kulturnog centra, koji je i danas arhitektonska avagnarda, izgrađemn je 1985.godine sredstvima samodoprinosa građana Rume. Za jedan od najvećih, najkvalitetnijih i unikatnih objekata ove vrste u zemlji bio je zadužen čuveni rumski arhitekta Đorđe Jelača. Zgrada je svečano otvorena na Dan grada 27.oktobra 1985.godine i to programom koji je trajao nekoliko dana. Radi se o objektu od 3000 metara kvadratnih, Velika sala broji 700 sedišta, scena je površine 400 metara kvadratnih, sa kružnom scenom, svetlosnim parkom, rupom za orkestar, performansi i akustike kakva se ne sreće širom Srbije. Mala dvorana broji 260 sedišta, konferencijska 80, veliki hol 120 i 30 stajaćih mesta. Sa takvim mogućnostima i obnovom u poslednjih nekoliko godina Kulturni centar organizuje najzahtevnije programe, pozorišne, muzičke, filmske i likovne, kao i konferencije i druge događaje.
Projekat „Godina velikih jubileja-bolji prostor za bolje sadržaje“ je sufinansiran od strane Opštine Ruma. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
