Srbija je ovog leta u ekstremno toplom talasu. Protekle nedelje Srem su pogodile tropske vrućine, a na snazi je do skoro bio crveni meteo alarm. U gotovo celoj zemlji živa na termometru tokom dana prelazila je 40. podeok, dok je noću takođe ostajala visoka. Kratkotrajno i zanemarljivo zahlađenje pre nekoliko dana nije ulilo nadu da će vrućinama doći kraj.
Tropske temperature uzrok su povećanog broja intervencija Hitne pomoći zbog raznih zdravstvenih problema povezanih sa toplotnim udarima, dehidracijom i drugim hitnim stanjima. Na terenu, timovi Hitne pomoći se suočavaju sa izazovom brzog reagovanja i pružanja adekvatne medicinske pomoći ljudima koji su izloženi visokim temperaturama.
Doktorka Svetlana Cvijanović, iz Službe hitne pomoći Doma zdravlja Sremska Mitrovica, kaže da je zbog visokih temperatura povećan broj intervencija, tako da ekipe u toku 24 sata imaju u proseku oko 40 izlazaka na teren.
-Pomoć lekara najviše traže bolesnici koji već imaju nekih tegoba pa im sada dolazi do pogoršanja njihove osnovne bolesti. Najugroženije su starije osobe, mala deca i trudnice, a dosta nam se javljaju i pacijenti sa hroničnim oboljenjima, oni koji imaju visok pritisak ili cerebrovaskularne bolesti, dok su od urgentnih situacija najčešći iznenadni kolapsi, reanimacije i infarkti. Takođe, beležimo i veliki broj povreda, jer ljudima zbog vrućine pada koncentracija, pa zbog toga dolazi ne samo do povreda, nego i do lakših saobraćajnih nezgoda. Moram da naglasim da veliki problem hroničnim pacijentima stvaraju neadekvatne doze lekova za pritisak, pošto oni i dalje piju punu prepisanu dozu umesto da je smanje, odnosno da je prilagode novonastaloj situaciji. Zbog toga se dešava da iz hipertenzije odu u hipotenziju, što takvim pacijentima prilično smeta s obzirom da nisu naviknuti na to stanje, te bi trebali da se konsultuju sa svojim izabranim lekarom koji će im promeniti redovnu terapiju. Osim toga, zbog toga što ne piju dovoljno tečnosti i usled visokih temperatura dolazi do pada pritiska i kratkotrajnih gubitaka svesti, a tome doprinosi i neadekvatna ishrana koja bi tokom toplih dana trebala da bude dijetalnija – kaže dr Cvijanović i dodaje da lekari stalno apeluju na građane da ne izlaze napolje bez preke potrebe i da se pridržavaju saveta oko ishrane i oblačenja.
Doktorka savetuje da je neophodno da se podiže pritisak, ali ne tako što će da se jede slana hrana, nego unosom dovoljno tečnosti, najbolje obične vode. Takođe, veoma je bitno da ukoliko je neko iznenada doživeo kolaps i pao treba ga ostaviti da leži na zemlji i podići mu noge kako bi se vratila cirkulacija. Međutim, ukoliko je ta osoba bleda i počinje da joj se javlja hladan znoj onda postoji rizik da je u pitanju infarkt, a ne kolaps.
Jedan od onih koji je ovih dana zbog zdravstvenih problema izazvanih vrućinom potražio pomoć u Hitnoj bio je i Mitrovčanin Miloš Isaković.
On kaže da je od simptoma imao izražen kratak dah, mučninu, malaksalost i suve usne bez obzira na dosta vode koju je popio, što je sve predznak toplotnog udara.
-Te simptome sam počeo da osećam dva dana ranije pre mog dolaska kod lekara. Problem je što nemam nigde klimu, ni na poslu ni kod kuće, pa moje telo više nije moglo da izdrži. Trpio sam vrućinu konstantno i eto šta se desilo… Pao mi je i šećer, telo se ukočilo, puls srca je bio 122 otkucaja… Odjednom mi je bilo muka dva sata pre nego što će mi pozliti. To je užasno iskustvo, koje ne bih poželeo nikome i zbog toga je važno konstantno se rashlađivati i slušati savete lekara– kaže Miloš.
S. Mihajlović
