Priča o bioskopima uvek sa sobom nosi neku romantičnu notu, a priča o starim bioskopima i onu nostalgičnu. Ruma je danas grad koji može da se ponosi činjenicom da bioskopske projekcije kontinuirano traju više decenija, a to možda duguje i staroj tradiciji odlazaka pred veliko platno koje datira sa početka prolog veka. Od 1912. kada je otvoren prvi bioskop pa do 1940. godine u jednom momentu u Rumi je postojalo šest bioskopa. Taj podatak je još značajniji kada se zna da je prema popisu iz 1934. ovaj sremski grad brojao nešto manje od 14.000 stanovnika. Istoriju rumskih bioskopa istraživali su rumski hroničari, a Kino klub „Vorki tim“ Ruma to čini punih dvadeset godina, od svog osnivanja. Samo deo tih istraživanja koja obuhvataju period do 1940. godine predstavljen je publici u Zavičajnom muzeju Ruma na nedavnom predavanju o rumskim bioskopima.
-Od kad smo osnovali „Vorki tim“ želeli smo da istražujemo sve vezano za film, a samim tim i za bioskope u Rumi. Prvi bioskop u Rumi otvoren je 1912. godine, a nalazio se prekoputa današnje grčke crkve u Glavnoj ulici. Otvorila ga je tadašnja porodica Pajšl i nosio je naziv “Olimpija“. Pre toga imali smo putujuće bioskope. Podsećamo se i značajne monografije Boška Paukovića „Nijedan dan bez bioskopa“ i to je priča koju vredi ispričati publici jer bioskop je jedino pravo mesto gde film treba da se gleda i doživi, rekao je Dragan Cakić iz Kino kluba „Vorki tim“ Ruma.
Posle Drugog svetskog rata u Rumi su funkcionisala dva bioskopa, ali o tome će biti reči nekom drugom prilikom. Još uvek nije poznato da li je svih šest bioskopa pre Drugog svetskog rata radilo istovremeno, ali je poznato da su oni bili komercijalnog karaktera i da su vlasnici vodili računa o sadržaju ne bi li privukli što više publike. Osim „Olimpije“, do 1940. godine Rumljani su pokretne slike gledali u bioskopima „Vašaš/Rojal“ ( Franc Pajšl), „Evropa“ (Hercog) na mestu nekadašnje Gradske biblioteke u Glavnoj, „Central“ (Vuršter) u kafani Lovac na uglu Železničke i Stanka Paunović Veljka, „Apolo“ (Viktor First, inače prvi fotograf u Rumi) na mestu današnje mesnice Matijević u Glavnoj i „Urania“ (Hrvatski dom).
Na početku su se prikazivali nemi filmovi, dok je prvi zvučni film u Rumi prikazan 1930. godine, samo tri godine nakon što je prikazan u Americi. To je za malo mesto poput Rume u ono vreme bili prilično značajno.
-Kako su vlasnici bioskopa vodili računa o repertorau s obzirom na to da su bioskopi bili privatni, dolazimo do toga da su se i u ono vreme prikazivali tadašnji blokbasteri, ali i filmovi koji su imali i edukativnu notu, ne samo zabavnu. Prikazivali su se nemački, engleski, francuski, ali i američki filmovi. Tridesetih godina Rumljani su u bioskopima u svom gradu imali priliku da gledaju najskuplji film tog vremena „Ben Hur“ i to 1933. godine. Tome svedoči plakat koji je u vlasništvu Zavičajnog muzeja, dodaje Cakić.
Istražujući rumske bioksope došlo se, primera radi, do podatka da je prvi bioskop “Olimpija” vlasnika Franca Pajšla imao 670 mesta i da je radio sredom, četvrtkom, subotom i nedeljom. Jedan od plakata najavljuje film „Život za život“ koji se prikazivao u subotu i nedelju 25. i 26. januara 1919. gde je cena karte iznosila 2 krune i 1 krunu i 60 filira. Reklamni slogan je glasio „Na zahtev gledalaca ponovo se prikazuje“. Izvesni Ljubomir Bikar (Somborac) je 1908. godine na starom vašarištu u Rumi (današnji Veliki park) pod šatorom prikazivao pokretne slike, a njegov putujući bioskop zvao se „Edisonovo pozorište“. Prikazivao je filmove „Napad na železnički voz“, „Zločinac u zatvoru“, „Dama s kamelijama“, „Poderane pantalone“, „Žive lutke“ i druge. U kafani Hanga (današnji ugao Vladimira Nazora i JNA) 1912. Slavko Vardić Bačvanin prikazivao je pokretne slike, a za vreme prikazivanja nemih filmova sitni Romi su iza platna sa harfom, pijaninom, verglom ili testerom proizvodili ton (zapisao hadži Boško Pauković u monografiji „Nijedan dan bez filma“).
-Prve bioskopske projekcije značajno su uticale na društvo jer su omogućile ljudima da dožive prizore i događaje koji su do tada bili nedostupni ili zamislivi samo kroz priče i fotografije. Bioskop je na taj način postao „prozor u svet“, omogućavajući publici da putuje i upoznaje druga mesta, kulture i običaje bez napuštanja svoje stolice. Bioskopi su dugo bili više od mesta za gledanje filmova — bili su utočišta mašte, prostori gde se susreću svetovi, gde se sanjalo, učilo i putovalo, makar samo u mislima, govori Dragan Cakić.
Posebno nakon pojave zvučnog filma, bioskop dobija novu društvenu ulogu. Tako se bioskop, iako vremenom menja svoju formu i značaj, i danas nalazi na raskršću zabave, kulture i društvenog iskustva, trajno menjajući način na koji ljudi posmatraju stvarnost, umetnost i same sebe.
Bioskop u Rumi i danas živi. Godinama unazad je unapređivan, a danas ima najsavremeniju opremu za projekcije. Ove godine se Kulturni centar „Brana Crnčević“ priprema za adaptaciju bioskopske sale, pa će ljubitelji pokrenih slika i dalje imati vrhunski užitak prilikom gledanja filmova, a neke buduće generacije moći će da se prisećaju da je i u eri društvenih mreža bioskop u Rumi opstajao.
S.B.
