Kada su joj deca predložila da im se pridruži na putovanju u Kinu, Marijana Artukov, profesorka hemije iz Sremske Mitrovice, nije dugo razmišljala. LJubav prema putovanjima i želja za upoznavanjem novih kultura odveli su je u jednu od najstarijih i najfascinantnijih zemalja sveta – drevnu zemlju Bude, čajeva, svile i savremenih tehnologija.
Kako kaže, sedmodnevni boravak u Kini detaljno su isplanirali unapred, a opredelili su se za samostalan obilazak ove ogromne i fascinantne zemlje.
-Ćerka Katarina je kupila karte za mene i svog mlađeg brata Luku, unapred smo obezbedili smeštaj i napravili detaljan plan šta ćemo obići u svakom gradu. Za državljane Srbije viza nije potrebna, a mi smo na netu čitali iskustva drugih putnika, naročito onih koji su već bili u gradu Čungčingu koji je bio naš prvi cilj. Putovali smo direktnim letom iz Budimpešte koji je trajao oko 11 sati. Moj prvi utisak po dolasku bio je da je grad izuzetno tehnološki napredan, svi automobili su električni, svuda je čisto, uredno i organizovano, a za plaćanje se ne koriste ni kartice ni novac, nego aplikacije. Deca su sve to pripremila unapred, tako da smo koristili njihov internet i aplikacije kao što su WeChat i Alipay, čime smo plaćali čak i kod uličnih prodavaca. Naravno da smo tokom našeg boravka tamo doživeli svojevrsni kulturološki šok, jer je u Kini sve potpuno drugačije od Evrope. Recimo, oni umesto Google mapa koriste A mape, a umesto Ubera imaju Didi za prevoz po gradu, a što se tiče hrane, imaju šest nivoa ljutine. Probali smo i njihov čuveni „hot pot” kojeg karakteriše ultra-ljuta supa sa puno čilija i bibera, zbog čega izaziva tipično „trnjenje“ u ustima. Začini koji oni koriste su vrlo specifični, intenzivni i pikantni i zbog toga mi je naša kuhinja ukusnija jer sam na nju navikla.
Jezička barijera nam tamo nije predstavljala veliki problem – koristili smo Google prevodilac i aplikacije koje direktno prevode sa engleskog na kineski i obratno. Sretali smo i mlađe Kineze koji govore engleski, naročito decu, koja su nam prilazila, raspitivala se odakle smo i bila vrlo ljubazna. S obzirom da u tom delu Kine nema mnogo Evropljana privukli smo dosta pažnje, ljudi su nam prilazili na ulici, fotografisali se sa nama, a svi su bili predusretljivi i prijatni – priča o svojim utiscima iz Kine Marijana Artukov iz Sremske Mitrovice.
Kaže da su poseban utisak na nju ostavili budistički hramovi koje je do tada gledala samo na televiziji. Unutra su bili kraljevi i borci, a skulpture Bude, crvene jabuke ispred njih i paljenje mirisnih štapića umesto sveća– sve je to bilo potpuno novo i fascinantno. Zajedno sa svojom decom obišla je i stari deo grada, napuštena sela nalik na naša etno-sela, gde su meštani bili u tradicionalnoj nošnji, a kaže da je poseban doživljaj bila ceremonija ispijanja čaja. Pored njihove izuzetne tehnološke razvijenosti, to joj je bio najveći utisak koji je ponela iz Kine.
Prvog dana u Čungčingu, čije šire gradsko područje ima oko 32 miliona stanovnika, obišli su moderni centar grada – Tajms skver, sa neboderima, restoranima i prodavnicama. Popodne su posetili hram, a potom obilazili grad autobusom u organizaciji lokalne turističke agencije.
-Prešli smo reku Jang Ce žičarom, videli čuvenu zgradu kroz koju prolazi voz, što je jedna od najpoznatijih atrakcija u delu zvanom Liziba. Inače, u ovom gradu sve je na više nivoa – tako je recimo sa jedne strane zgrade prizemlje, a sa druge peti ili dvanaesti sprat. Videli smo metro stanicu koja se nalazi na osmom spratu zgrade. Posetili smo i Trg naroda, gde se nalazi nekadašnja rezidencija kineske vlade tokom Drugog svetskog rata. Ispred te zgrade na velikom trgu ljudi se okupljaju, pevaju, iraju i plešu Taj či. Videli smo i pećinu u kojoj se stanovništvo skalanjalo tokom rata i radilo, a gde je kasnije snimana kineska naučno-fantastična serija nalik na popularne „Zvezdane staze“. Imali smo utisak kao da i mi učestvujemo u snimanju i da putujemo kroz vreme. Sledećeg dana otišli su na vidikovac koji se nalazi na 76. spratu jedne zgrade i uživali u pogledu na celu okolinu – priča Marijana.
Put ih je potom vodio 150 kilometara na istok, u Fengdu – Grad duhova, poznat po hramovima na vrhu planine. S obzirom da je bio vikend tu su upoznali puno dece koja su zajedno sa svojim roditeljima došla da se mole i atmosfera na tom mestu je bila posebna.
Putovali su i vozom, što je za Marijanu takođe bilo novo iskustvo. Voz je bio veoma dugačak, a bezbednosne mere bile su kao na aerodromu, uz skeniranje pasoša i lica. Sve je bilo uz veliko obezbeđenje, ali vrlo dobro organizovano.
-U gradovima Dazu i Bejšanu, koji se nalaze 150 kilometara zapadno od Čungčinga, obišli smo čuvene reljefe uklesane u stenu – prizore iz života Bude, smrti, duhovnog sveta. Najveći utisak ostavila mi je skulptura Bude sa 1.007 ruku izrađena od zlata u steni. Tamo je Buda uklesan na pet mesta u planini i to je pod zaštitom UNESKO-a – kaže ona.
Uz religijske lokalitete, Marijana i njena porodica obišli su i zoološki vrt sa pandama, razne parkove i tržne centre, uglavnom sa robom iz Hong Konga. Kako kaže, u Kini ništa nije preterano skupo, recimo večera za pet osoba iznosi od 20 do 30 evra, hotel za sedam dana za dvoje je oko 130 evra, a vožnja taksijem svuda po gradu košta 10 evra.
-Kina – drevna zemlja cara, čajeva, svile i savremenih tehnologija je potpuno drugačiji svet – drugi kontinent, drugačiji mirisi, ukusi, arhitektura…Zbog toga je za nas ovo putovanje bilo posebno jer sve što smo tamo videli i doživeli – pamtićemo za ceo život – zaključuje Marijana.
Sanja Mihajlović
