Himnom države u kojoj su se školovali, radili i bili spremni da je brane „Hej, Sloveni“, a potom i himnom Srbije „Bože pravde“, države koju bi branili ako zatreba, počelo je obeležavanje 60 godina od završene vojno tehničke škole za podoficire u Zagrebu. U vinariji Mačkov podrum u Irigu okupilo se nešto manje od trideset učenika 11. klase koja je srednju školu završila davne 1965. godine. 11. klasa brojala je 227 svršenih pitomaca. Na dvadesetogodišnjicu su se okupili u Zagrebu, tri decenije proslavili su u Kruševcu, a 40, 50. i sada 60. susrete organizuje Sava Jojić Mačak, vlasnik vinarije Mačkov podrum, koji je i sam bio polaznik ove škole, dodajući da isti susret očekuje i na 70. godišnjicu.
-Veoma sam uzbuđen jer sam organizator ovog susreta i veoma ponosan kad vidim energiju mojih prijatelja, s obzirom na to da se svi približavamo 80. godini života. Veoma sam ponosan što smo imali snage da se okupimo, jer svi smo na pragu osamdesete godine, rekao je Sava Jojić.
Poznati razlozi iz devedesetih godina rasuli su nekadašnje učenike 11.klase podoficirske tehničke škole na razne strane, a na ovogodišnje susrete došli su oni koji žive širom Srbije i Crne Gore. Nije bilo teško doći ni iz Niša, niti iz Herceg Novog, ali je bilo muke i po koje suze kada se na prvi pogled nisu svi prepoznali, sve do momenta predstavljanja imenom i prezimenom.
-Nije bilo teško doći iz Niša na ovakav skup i koliko god budem mogao ću se odazivati ovakvim susretima. Sve sam doživeo jako emotivno, neki se čak i ne prepoznasmo prilikom prvog susreta. Dosta nas je ovde i vitalnih, sve je to individualno, ali ima i malo do toga koju smo školu završili, sa kakvom disciplinom i načinom života, rekao je Jovan Maslovarić iz Niša.
-Kad nas vidim zajedno mogao bih samo reći žao mi je što se nisam rodio sad, već ranije, ali to nije nešto što možeš da biraš. Kad sam se sreo sa prijateljima kao da sam ponovo rođen, a ja ću da se prekrstim i ako bog da, da se vidimo i na narednom okupljanju, dodao je Vojin Stanić iz Herceg Novog, inače rodom iz sela Šljivovica sa Zlatibora.
-Žao mi je što mnogo naših drugara nije na proslavi, 92 nisu među živima. Malo nas se skupilo, ali bez ozira na to obeležićemo susret kako treba da bi ostao u sećanju. Čoveku same suze idu kada se sretnemo, čak i kada se ne prepoznamo. To su teški momenti, ali ide život dalje i sa nama i bez nas i dok nas ima nadam se novom susretu, rekao je Mitar Jovičić iz Beograda.
Ovi mladići na pragu osamdesete uz stare fotografije prisećaju se da je podoficirka škola u Zagrebu polaznike osposobljavala za smerove elektrotehnike i mašinstva za potrebe tadašnje Jugoslovenske nardne armije, a osim tehničkog, pružila je i znanje u radu sa ljudima i ljudske kvalitete na kakve se danas sve ređe ukazuje. Svedoci su istorije i nesrećnih devedesetih koje su ostavile teške posledice, ali patriotizam nije prestao nikad.
-Odatle su se školovali kadrovi za celu JNA koji su bili u stanju da rade na električnim, elektronskim i mašinskim uređajima i postojenjima od mopeda, motora do tenkova. Mi koji smo završili tu vojnu školu smo sve to održavali tokom svog rada u JNA. Bili smo puni entuzijazma i vredni. Naučili smo da volimo i poštujemo svoju zemlju čime smo se ponosili i bili spremni da je branimo u svakom momentu ako zatreba. Pored toga, postizali smo izuzetne rezultate u radu sa ljudima. Mislim da smo bili superiorni u odnosu na ono što se danas dešava što mi je iskreno žao, zaključuje Sava Jojić, domaćin susreta povodom 60 godina od završetka podoficirske škole u Zagrebu.
Susretu je prethodio pomen pitomcima iz 11.klase koji više nisu među živima u Nikolajevskoj crkvi u Irigu. Kasnije je sve proteklo uz druženje, prisećanja i pesme „Ne daj se, generacijo“ kao lajtmotiva susreta, na kom je veselu družinu pozdravio i predsednik Skupštine opštine Irig, Tomislav Stanojčev.
