Pčelarska sezona, tačnije prolećni razvoj pčela, i za pčelare iz Nikinaca počela je u martu. U Društvu pčelara “Srem“ Nikinci kažu da su već bili spremni za uginuće, koje je zadesilo čitav region, s obzirom na to da se za to znalo još u septembru 2024. godine, sagledavajući izuzetno sušno leto. Zimska pčela leže se već u avgustu, što je svojevrsna priprema za narednu sezonu.
– Početak sezone konkretno za nas na ovom terenu je zadovoljavajući, a gubici se u proseku kreću oko 30 odsto. Ima pčelrala koji su ostali bez pčela, ima onih sa gubicima 50, 70 odsto, ali i onih koji su imali gubitke od desetak procenata. Ako gledamo one koji se profesionalno bave pčelarstvom, možemo reći da je trećina pčela uginula – rekao je Saša Fekete, predsednik Društva pčelara “Srem“ Nikinci.
Prema njegovim rečima, uginuće je bilo najavljivano još prošle godine, pa svi koji su ozbiljno shvatili kakve su pašne prilike i sušni period prošlog avgusta kada se leže zimska pčela, mogli su računati na prilike ovog proleća. A mnogi su već u septembru izgubili određen procenat pčela. Sve je već bilo predočeno na stručnim skupovima pred kraj prošlogodišnje sezone, pa oni koji su bili upućeni mogli su nešto spremnije da dočekaju ovu sezonu praćenu gubicima.
– Mi nismo imali polensku pašu i to je za sada najveći uzročnik uginuća. Ipak postoji način da se gubici nadoknade. Jedna košnica svake godine može da se podeli na još jednu. Mi smo išli na to da od svakog dobrog pčelinjeg društva uzmemo i pravimo nove zajednice, tako da smo uspeli da se vratimo na neko povoljno stanje. Pojedini pčelari su odjavili deo košnica, što je automatski vezano i za subvencije. Nije bilo lako gledati tokom septembra prošle godine kako se društva gase, umesto da gledamo njihov razvoj. Ipak dosta smo i uradili i na tome da se “ispegla“ brojno stanje, ali i da pomognemo tamo gde je situacija bila najteža – dodaje Saša Fekete.
Primera radi, veliko uginuće zabeleženo je u Kikindi. Tako su nikinački pčelari prodavali društva po najnižim cenama pčelarima na tom području, kako bi pomogli da se situacija stabilizuje.
A po tradiciji, pčelari iz Nikinaca sezonu počinju održavanjem stručnih predavanja. Ove godine jedan od predavača je bio profesionalni pčelar iz Društva pčelara “Srem“ Nikinci, Pavel Ušjak, ali i profesionalni pčelar i međunarodni predavač Ištvan Balint iz Mužlje, koji ima 1.000 košnica i proizvodi polenske pogače.
– Konkretno kod sebe sam prošle godine intervenisao dodajući polenske pogače i preparate na bazi vitamina i mislim da sam na taj način spasio dosta svojih zajednica. Mi u Nikincima imamo sreću da u šumama oko sela imamo rastinja koje nam je pomoglo pred početak jeseni. Konkretno bršljan koji ima jako bitan polen. On nije dovoljan, ali u bršljanovoj paši ubacujemo šećerni sirup i na takav način smo mogli da pomognemo pčelinjim društvima – govori predsednik nikinačkih pčelara.
Sreća je bila da je zima bila blaga, pa su pčele imale dovoljno pročisnih letova i time su sprečene moguće bolesti.
U ovom momentu na području Društva pčelara “Nikinci“ kažu da su zadovoljni pašom na uljanoj repici. Taj med je već izvrcan i pčela se sada priprema za bagrem. Posle bagremove paše prelazi se na lipu, potom na suncokret, kada se i završava ovogodišnja sezona. Sada je vreme da pčelari spremaju društva za sledeću pašu, a svi ostali da uživaju u medu uljane repice, za koje Saša Fekete kaže da je nepravedno zapostavljen u konzumaciji.
– Med od uljane repice ove godine će biti jako lep, mešan je sa glogom koji je medio ove godine i kog ima mnogo na području Klenka, ali i šumskog bilja koje je takođe medilo. Tako da je to izmešan med, izuzetno kvalitetan i lep. Vizuelno možda nije atraktivan za konzumaciju jer brzo pobeli, ali je u pitanju jedan od kvalitetnijih polenskih medova, usudio bih se reći kvalitetniji čak i od bagremovog meda – ističe Saša Fekete.
Prskanje voća je završeno, a nikinački pčelari kažu da su dugogodišnje edukacije i saradnja sa ozbiljnim voćarima urodili plodom, pa sada uzgajivači voća vode brigu o prskanju i pčelama.
– Mogu da kažem da ove godine nemamo zabeležen nijedan slučaj uginuća pčela zbog prskanja voća. Voćari vode računa, na stručnim skupovima su zajedno pčelari, proizvođači voća i stručnjaci. Jedni bez drugih ne možemo, pčele su nezamenjive za oprašivanje voća, a mi imamo tačne rokove kada izlazimo iz voćnjaka kada naše pčele obave oprašivanje, a van termina prskanja. Generalno, veliki voćari nisu problem koji imaju agronoma i koji ima tačan program i uputstva za rad, već oni manji, koji bez dogovora sa pčelarima prskaju u svojim dvorištima, vikendicama i slično. Ali kompletno na teritoriji Srbije nema uginuća pčela zbog prskanja voća i to je jako dobar podatak – objašnjava Fekete i još jednom podseća da je po zakonu zabranjeno prskanje voća u cvetu.
S.B.
