Iako među Sremcima vožnja bicikla ima dugogodišnju tradiciju, ipak malo ko može da se pohvali da se na dva točka aktivno vozi već 74 godine kao što je to slučaj sa Savom Grujičićem iz Sremske Mitrovice, nastavnikom fizičkog i profesorom narodne odbrane u penziji.
Dok nam u dvorištu porodične kuće pokazuje svoju bogatu kolekciju od čak 16 komada dvotočkaša, Sava se priseća da je prvi put na bicikl seo kada je imao samo četiri godine.
-Kada je tata kupio muški bicikl sa štanglom mojoj sreći nije bilo kraja. Odmah sam naučio da ga “teram”, ali onako ispod štangle, da lakše održavam ravnotežu. Od tada mi je bicikl postao omiljeno prevozno sredstvo, a u mladosti i jedino. U srednju školu sam iz svojih rodnih Martinaca više putovao biciklom nego šinobusom, a za tu vožnju do Mitrovice trebalo mi je 40 do 50 minuta. U ono vreme put je bio prašnjav pa sam redovno mazao lanac, srednju i zadnju glavu, brinuo sam o njegovom održavanju, a tako je ostalo i do danas. Sam popravljam bicikle, podmazujem ih, menjam ležajeve, spoljne i unutrašnje gume, a kada me neko iz komšiluka pozove, rado i njima priskočim u pomoć da okripim gumu kad zatreba – kaže Sava.
-Posedujem 16 bicikala i svaki od njih ima neku svoju namenu. Meni je hobi da imam različite bicikle i periodično ih menjam u vožnji, u zavisnosti od toga kojim povodom idem u grad. Većina njih poseduje korpe pa sa takvima idem u nabavku. Kod svakoga je sedalni deo urađen sa posebnom pažnjom, jer mislim da je to veoma važno za svakog biciklistu. Takođe, svaki dvotočkaš poseduje i nogu za parkiranje, pošto znam da niko ne voli da mu se bicikl nasloni na ogradu ili na kuću. Nijedan od ovih 16 bicikala ne bih nikada prodao, ali sam ih često pozajmljivao prijateljima, to su bili “renta kar bicikli” – sa osmehom priča Sava.
Ističe da mu je bezbednost uvek na prvom mestu, zato na ulicu ne izlazi bez svetlećeg prsluka, čak i preko dana, a uveče naročito. Svaki bicikl mu je osvetljen, ima i prednje i zadnje svetlo. A čak i ako u gradu nema biciklista, kada pada kiša, kad je hladno ili maglovito, prolaznici i tada mogu da vide Savu kako na dva točka krstari mitrovačkim ulicama.
-Biciklizam je neophodan i svako treba da nauči da vozi bicikl i da ga koristi. Meni su metereološki uslovi uvek pogodni za vožnju biciklom, zato što imam kabanicu koja ima fluroscentnu boju, a leti nosim kačket kao zaštitu od sunca. Za vožnju bicikla potrebna je koncentracija, spretnost i da se veoma vodi računa o bezbednosti. Ranije je biciklista bio u opasnosti na putu, ali danas postoje biciklističke staze pa je mnogo lakše – kaže on i dodaje:
-Ja bez auta mogu, ali bez bicikla nikako! Biciklizam je melem za održavanje zdravlja i svima bih ga preporučio kao hobi, jer je zdrav i za kolena i za srce i za disajni sistem, a o mišićima da i ne pričam. Zato nema dana u godini u kojem ja ne vozim bicikl. Električne dvotočkaše ne volim zato što tada parazitski idem i ne trošim nikakve kalorije. A biciklom vodim u šetnju i svog lovačkog psa, jer me on tada vuče kroz ulicu, pa nam to obojici dođe kao dobar trening.
Sava za decu u komšiluku ima metodički bicikl sa tri točka kako bi naučili da održavaju ravnotežu. A pošto je predavao fizičko, uveo je učenicima kao obaveznu disciplinu da moraju da nauče da voze bicikl jer će im to biti, kako ističe “životna potreba”.
S. M.
Projekat “Lokal pres Lab 2.0” je razvijen i podržan od strane programa “Medijski inkubator za Zapadni Balkan” Free Press Unlimited, koji je finansiran od strane Ministarstva spoljnih poslova Holandije, a realizuju ga članice PU “Lokal pres”.
